Успон и пад јединственог руског дрвеног „солитера“

Николаj Гернет/Sputnik
„Кокошињац“, „гангстерска јазбина“ и „Дракулин дворац“ - све су то популарни називи за ову злогласну и јединствену грађевину, која замало да се нађе у Гинисовој књизи рекорда. Замислио ју је, градио и бранио кроз многа суђења и од бројних напада Николај Сутјагин, бизнисмен и предузетник из 90-их година. Овај 12-спратни „солитер“ се 15 година уздизао над дрвеним предграђем северног руског града Архангељска, све док га није задесио трагичан крај. 

Бивши совјетски градитељ тада је почео да развија везе са међународним партнерима и локалним властима. Дошло је време да стекне и резиденцију која би одговарала његовом новом статусу. Сутјагин напушта собу у заједничком стану и поставља темеље за оно што ће постати дрвени џин у предграђу Архангељска. Бизнисмен је изабрао дрво не само као еколошки материјал којим овај регион обилује, него и као материјал на којем је успео да створи своју малу империју.

Након што је почетком 90-их први пут пропутовао свет, Сутјагин је покушао да створи нешто у складу са својим утисцима из капиталистичких земаља, а према свом личном укусу и машти. Посебно су га фасцинирале готске катедрале у Немачкој и пагоде у Јапану, па се одлучио да унесе измене у своју брвнару на два нивоа, надограђујући је до неслућених висина. 

У интервјуима Сутјагин се присећао да би му грађевина кад год би јој додао још један спрат и даље изгледала незавршено, па је настављао да тражи од радника да додају још степеништа и кула. Његов крајњи циљ је био да из своје куће види Бело море, иако је оно било удаљено 40-ак километара.

Инспирисан идејом да створи јединствено место на којем би могао да угости своје међународне партнере и локалну елиту, Сутјагин је успео да сагради и четвороспратно купатило са двораном за плес, собом за билијар и неколико соба за госте.

Изградња Сутјагиновог купатила 

Како је Сутјагинова кућа расла, интересовање за њу бивало је све веће. Током неколико година 90-их и почетком 2000-их, кућа из маште је била веома популарна, па је на хиљаде туриста тражило од водича да у своју туру по Архангељску убаце и ово необично здање. На врхунцу популарности кућа је чак номинована за Гинисову књигу рекорда као највиша дрвена кућа на свету.

Међутим, људи који су живели у близини несвакидашње грађевине имали су другачији однос према њој. Жалили су се да зграда представља опасност за избијање пожара када се ради о читавом дрвеном насељу, као и на звуке пуцкетања конструкције кад год би задувао јачи ветар, што је било праћено отпадањем дрвених дасака и табли у суседна дворишта. 

Када је у локалу дошло до смене власти, жалбе су наишле на реакцију. Нова власт је запленила грађевину и покренула тужбу против Сутјагина за кршење свих могућих правила, почев од забране да се граде објекти виши од два нивоа без посебне дозволе власти. Заиста, с обзиром да је солитер грађен под индиректним покровитељством попустљивих власти из 90-их, грађевина није имала никакав архитектонски план нити валидне документе о власништву који би доказали њену законитост. 

Настали су тешки дани за Сутјагинов пројекат. Осим што се нашао пред судом због свог дрвеног дива, Сутјагин је завршио у затвору по оптужби за рекетирање. После изласка са робије Сутјагин је наставио са изградњом куће, игноришући судски процес који се водио против њега и који се ближио крају. Током година суђења Сутјагин је са сваке стране зграде изнад другог спрата додао кровове, како би могао да тврди да су све то само декоративни елементи, а не спратови. 

2009.

Па ипак, 2008. године суд је одлучио да овај архитектонски симбол Архангељска из 90-их треба да буде порушен, јер није имао никакав правни основ. Солитер је тада већ био висок 44 метра. Грађевина је срушена све до трећег спрата и остала је да стоји тако све док четвороспратно купатило није захватио пожар који је 2012. прогутао и последње остатке Сутјагиновог сна.

Бивши предузетник и бизнисмен Сутјагин ипак није одустао. Још увек покушава да добије компензацију за рушење његове јединствене грађевине и нада се да ће саградити нови симбол својих жеља и снова. Данас овај пример фантастичне архитектуре можете пронаћи само на фотографијама или у серији разгледница под називом „Архангељск који нећете видети“.

VK Множество

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“