8 живописних викенд-кућа руских писаца (ФОТОГРАФИЈЕ)

Legion Media
Руси са великим задовољством проводе време у природи и из загушљивих градова одлазе на своја викенд-имања изван града. Руски писци нису изузетак у том погледу. Свеж ваздух је утицао на њихово надахнуће, тако да су многа књижевна ремек-дела написана управо на имањима изван града. Данас су све те викенд-куће претворене у музеје.

1. „Викенд-кућа Бориса Пастернака у Переделкину (Подмосковље)

Многи писци су имали куће у подмосковском викенд-насељу Переделкино, за које се прича да је настало на иницијативу Максима Горког. Он је, наводно, испричао Стаљину како се у иностранству праве резиденције изван градова. Овде су се у совјетском периоду настанили познати писци: Корнеј Чуковски, Јевгениј Јевтушенко, Булат Окуџава и други.

Најпознатији становник насеља био је Борис Пастернак. Он се 1939. године уселио у ову дрвену кућу. Ту је писао стихове, радио на преводима и на свом животном делу, роману „Доктор Живаго“. У овој кући је 1958. године сазнао да му је додељена Нобелова награда за књижевност, а 1960. је овде и умро после двогодишњих прогона због те награде и због објављивања романа у иностранству.

2. Викенд-куће Антона Чехова у Подмосковљу и на Криму

У свом релативном кратком животу Чехов се неколико пута селио из једног града у други, и имао је најмање три викенд-куће.

Мелихово - државни књижевни и меморијални музеј-резерват „А. П. Чехов“.

У подмосковском насељу Мелихово живео је само седам година, али је ту написао 42 књижевна дела, међу њима и познату причу „Павиљон бр.6“, а такође драме „Галеб“ и „Ујка Вања“. Поред тога, он је по професији био лекар, па је на имању отворио и амбуланту где је бесплатно лечио тамошње сељаке.

Чехов је 1898. године купио кућу на Криму, близу Јалте. Имао је туберкулозу тако да му је био неопходан чист и лековит ваздух овог поднебља да се мало опорави. У „Белој дачи“, како је Антон Павлович звао ову кућу, написане су драме „Три сестре“ и „Вишњик“, као и „Дама с псетанцетом“, прича која дочарава атмосферу Крима боље него иједно друго дело руске књижевности.

Књижевни и уметнички меморијални музеј-резерват у Криму.

На Криму је Чехов имао и једну тајну „дачу“. Наиме, 1899. године је купио кућицу у Гурзуфу да се тамо скрива од славе и великог броја поклоника који су долазили да га посете.

3. Александар Пушкин и његове куће са имањем

У Псковској области сада постоји читав резерват који се зове „Пушкинове горе“. Тамо су три куће са имањем везане за Пушкина и његово стваралаштво. На свом наслеђеном имању у Михајловском песник је боравио повремено, а 1824-1826. је овде провео две године у изгнанству због слободоумних стихова. Ту је почео да пише „Евгенија Оњегина“, а уједно је написао и мноштво стихова и неколико поема надахнут овдашњим пејзажима.

И у Нижегородској области је једна кућа са имањем припадала Александру Пушкину. У селу Болдину песник је такође био у изолацији, али не због свог слободоумља, него због карантина који је уведен када је избила епидемија колере. „Болдинска јесен“ коју је Пушкин 1830. године провео овде важи за најплоднији период у његовом стваралаштву. Овде је он завршио „Евгенија Оњегина“ и написао „Белкинове приче“, „Мале трагедије“ и преко 30 песама.

4. Кућа и имање Лава Толстоја „Јасна Пољана“ у Тулској области.

Ово је можда и најпознатија књижевничка кућа у Русији. Она је тесно повезана са пишчевом биографијом. Овде се Толстој родио, проживео већи део живота и написао „Рат и мир“, „Ану Карењину“ и друга важна дела. Овде је и сахрањен. Лав Николајевич је у Јасној Пољани организовао школу за сеоску децу. Овамо су долазиле гомиле Толстојевих поклоника, а сада долазе гомиле туриста.

5. Кућа и имање Ивана Тургењева „Спаско-Лутовиново“ у Орловској области

Тургењев је много времена проводио у иностранству, али је преко лета долазио у наслеђену кућу са имањем близу града Орела. За њега се слободно може рећи да је као писац најбоље осликао живот на руском имању, јер се ту одиграва радња његових најважнијих романа. У Спаском-Лутовинову је Тургењев писао романе „Очеви и деца“, „Руђин“, „Уочи нових дана“ и „Племићко гнездо“.

6. Кућа Сергеја Јесењина у селу Константинову, Рјазањска област

Најпознатији руски сеоски песник рођен је у обичној дрвеној кући са прелепим погледом на стрму обалу реке Оке и златне куполе Казањског храма. Овдашњи пејзажи – брезе и златна поља класале ражи – надахнули су га да пише патриотске стихове, а у кућу племића Кашиних одлазио је да посети своју прву љубав.

7. Викенд-кућа Максимилијана Волошина у Коктебељу на Криму

Можда и нисте добро упознати са личношћу и стваралаштвом песника, филозофа, сликара и масона Максимилијана Волошина, али његова „дача“ је сама по себи културни феномен и место где су се окупљали најталентованији људи онога доба. Најпознатији песници Сребрног века и сликари авангарде били су Волошинови гости почетком 20. века. У совјетско време он је сам покренуо иницијативу да његова викенд-кућа буде дом за одмор писаца.

8. Кућа и имање Александра Блока у Шахматову, Подмосковље

Највећи песник Сребрног века је од 1881. до 1916. свако лето проводио у Шахматову, на имању свога деде. Овде се он шетао по огромном врту, проучавао биљке и надахнут природом писао прве стихове. На суседном имању је живео велики Дмитриј Мендељејев. Блок се оженио Љубом, унуком чувеног творца периодног система хемијских елемената.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“