Шта се све може видети кроз прозор воза Транссибирске железнице?

Legion Media
Скоро недељу дана на шинама, 9300 километара и 145 станица. Најдужа железница на свету пролази готово кроз целу Русију. Пред очима путника искрсава бескрајна шума, неколико планинских масива, моћне реке, па чак и Бајкал. Али, кренимо редом.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи 

Шуме

Шуме чине већи део путовања. Понекад се пејзаж, бесконачни низ стабала, сатима не мења. Многи путници то доживљавају као својеврсну медитацију коју прати равномерно клопарање точкова воза.

Међутим, шуме нису увек исте. Првог дана путовања после листопадних брезових шума доминирају смрче. Другог дана воз стиже до Уралских планина а кроз прозор се виде ниске јеле, које расту у клисурама и усецима међу планинским масивима. 

„Корита реке Вишере, за мене су најлепши пејзаж виђен током шест дана путовања“, пише новинар Јуриј Лепски.

У источном Сибиру и на Далеком истоку има много четинарских тајги. Понегде бораве медведи и амурски тигрови. Међутим, тешко да се могу видети кроз прозор воза.

Степа

Крајем другог дана, када воз прође Уралски масив и стигне у азијски део Русије, приближава се граници са Казахстаном. Сада већ ретке шуме неочекивано нестају, а пред очима путника искрсава практично пустиња. Равна степа не узмиче наредних сат и по времена. Тако почиње Западни Сибир. 

Сибир

По називу железнице јасно је да она пролази кроз Сибир. Већи део путовања заправо и чини бескрајни Сибир. Међутим, то никако нису само тајга и снег. То су и градови и планине, и још много тога, готово цела Русија. „Сибир је у боји, брезе су беж боје, оранице смеђе, руски возови црвени, ливаде зелене, небо плаво, врата и кровови аутомобила тамно плави“, утисак је Тода Селбија који се возио Великом Сибирском железницом на путу из Париза у Шангај.

Реке

Јенисеј

Пролазећи кроз целу земљу воз пресеца и све главне реке. Кама, Об, Јенисеј, Амур... и још неколико мањих. Композиције прелазе преко мостова полако, тако да се широке реке могу сагледати у свој њиховој лепоти.

Успут, све донедавно у Краснојарску рута Транссибирске железнице пролазила је преко железничког моста на реци Јенисеј. Мост је добио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године. Жиријем је председавао Гистав Ајфел лично. У совјетско доба ради повећања пропусне моћи саграђена су још два моста. Стари „царски“ мост је демонтиран 2007. године.

Јенисеј

„Много су ми се допали заласци сунца на великим рекама, Волгом и Амуром. Призори нестварне лепоте“, приметио је аустријски фотограф Георг Валнер, који је Транссибирском железницом путовао 2019. године.

Железничке станице

Сљудјанка

За оне који воле возове и железницу путовање ће бити прави рај. Тешко да се још негде може видети толико различитих станица и стајалишта. Пруге без конца и краја, изграђене још крајем деветнаестог века, лењо се протежу, кривидају и заокрећу. А возови јуре једни другима у сусрет.

На великим станицама невичног путника спремни су да задиве мноштво главних и споредних колосека, као и бесконачни вагони, теретни возови са угљем, цистернама и другим теретом. Ништа мање нису импресивни путнички возови свих врста и путници из најразличитијих делова земље.

Сљудјанка

Најлепше на том путовању, свакако су железничке станице. Неке од њих освајају совјетским шармом и монументалношћу, а многе су изграђене још у доба царевине. Железничка станица у граду Сљудјанка, рецимо, сва је од мермера.  У великим градовима воз се зауставља дуже време, понекад и на сат времена (најдуже стоји у Хабаровску – 70 минута), тако да се станице могу пажљиво разледати са свих страна. Овде прочитајте о најлепшим (у избору наше редакције).

Бајкал

На крају трећег дана путовања воз изненада излази из још једног тунела и „удара“ директно на језеро Бајкал. Кружна Бајкалска пруга пружа могућност уживања више од два сата у разгледању једног од највећих језера на свету. Не пропустите то, од поменуте станице Сљудјанка до станице Мисова.

Планине

Планине почињу после Перма. Воз прелази „вододелницу“ Русије, Уралске планине и креће на југ где путника очекују врхови Сајана. Јужно од Бајкала пажњу ће пленити јединствени планински масив Хамар-Дебан, јер воз неко време пролази дуж планина. Врхови се могу видети и док се воз саобраћа кроз Бурјатију, од Улан Удеа до Чите, главног града Забајкалског краја.

Улан Уде

На Далеком истоку композиција пресеца Хингански планински венац и пролази кроз седам Хинганских тунела од којих су неки дуги и до два километра. На Усуријском делу железнице који пролази кроз Хабаровски и Приморски крај кроз прозор се може видети планински венац Сихоте Алињ. У непосредној близини је граница са Кином.

Градови

Трансибирска магистрала пролази кроз деведесет градова Русије. Полази из Москве и пролази кроз:

- старе градове  Јарослављ и Кострому,

- главне градове Урала, Перм и Јекатеринбург,

- сибирске милионске градове Новосибирск и Краснојарск,

- Иркутск, где су у царско време прогањани побуњеници декабристи,

- главни град будистичке Бурјатије Улан Уде,

- Биробиџан, главни град Јеврејске аутономне области (да ли сте знали да она постоји у Русији?).

Путовање се завршава у карактеристично азијским градовима у Русији Хабаровску и Владивостоку. У овим градовима најбоље ћете осетити сву разноликост земље. Посебно ако сиђете са воза и прошетате само некима од њих. Ево и наших препорука за главне станице на Транссибирској железници, на којима треба сићи. 

Поред поменутих великих градова кроз прозор воза могу се видети нахерене куће, напуштена села, старе цркве. Али и Руси који живе уз пругу, раде на железници и њоме се возе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“