Којом брзином ирваси могу да вуку санке?

Учесница националног празника Дана одгајивача ирваса, Салехард.

Учесница националног празника Дана одгајивача ирваса, Салехард.

Алексеј Мајшев/Sputnik
Номадски народи у Русији такође воле да живе „брзо“! Они су велики љубитељи трка на саоницама које вуку ирваси и сваке године организују такмичења у различитим дисциплинама.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Аутохтони народи (Ненци, Селкупи, Ханти и други) који живе у јамалској тундри (север Русије) традиционални су одгајивачи ирваса. А ирваси, замислите, не воле само да мирно пасу траву која се пробија кроз снег, него и да се тркају са модерним аутомобилима? Ови спринтери учествују у необичним тркама које се сваке године организују на Јамалу.

Трке запрега са ирвасима у част Дана одгајивача ирваса, Салехард.

Сваког пролећа се у Јамало-Ненецком аутономном округу слави највећи овдашњи празник – Дан одгајивача ирваса. Номадски народи долазе из тундре у градове и доносе своје обичаје, своју кухињу и своје спортове, и све то деле са становницима градова. Најатрактивнији призор су увек трке запрега ирваса. Тако је било и крајем марта 2022. године у Салехарду, једином граду на свету који се налази изнад Поларног круга.

Прво, одгајивач мора да ухвати најбржег ирваса у стаду (што је само по себи већ читав догађај!) и да га упрегне како је прописано. После тога почињу тренинзи. На Дан одгајивача ирваса то изгледа као шоу-представа, али се заправо ради о великом изазову.

Пре старта гости Дана одгајивача ирваса уживају у паради запрега. Северни народи демонстрирају украсе својих најбољих тркача. Затим почињу трке.

Запрега се састоји од три до шест ирваса. „Кајур“, тј. гонич запреге, користи специјални штап дугачак три метра који се зове „хореј“. Помоћу њега он управља саоницама и води ирвасе звиждуком.

Стаза је дугачка само 600 метара, али ирваси хватају залет отприлике 100 метара испред стартне линије и заустављају се далеко иза линије циља. Ирвас не може брзо да се заустави, и зато гледаоци морају да стоје на дистанци јер животиња у трку не примећује ништа на свом путу.

Ирвас развија брзину од 60 километара на час. Као аутомобил! Одгајивачу је потребно велико искуство да би управљао запрегом.

Гледаоци помало сметају кајурима (гоничима), јер се ирваси плаше бучне гомиле и могу да скрену са стазе.

На такмичењу 2022. године учествовало је укупно 77 запрега, од тога су 21 запрегом управљале жене. Трке саоница које вуку ирваси једини је номадски спорт у коме се жене такмиче заједно са мушкарцима.

Другу годину заредом победу односи Александар Салиндер. Као награду је добио моторне санке. Најбољи женски резултат је постигла Нина Лаптандер, и она је добила саонице.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“