Зашто Москву називају „луком на пет мора“?

Александр Авилов / Агентство «Москва»
Москва има много надимака: „Град на седам брда“; „Трећи Рим“; „Белокамена“, и онај најизненађујући, „Лука на пет мора“. Географија, међутим, неће помоћи у објашњењу овог надимка, јер од Москве до најближег мора (Балтичког) има бар 600 километара!
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Како је настао овај надимак?

Као и обично, одговор лежи у историји, и то не тако далекој. Први који је Москву назвао „луком на пет мора“ био је Јосиф Стаљин, а ствар је била повезана са брзом индустријализацијом земље. 

Од огромних „комунистичких конструкција“ које су биле стваране широм Совјетског Савеза најамбициознији су били канали, на пример, Беломорско-Балтички канал који су затвореници изградили у рекордном року, и који је коштао живота хиљаде затвореника. 

Истовремено, Стаљин је смислио огроман план за обнову Москве. Град је морао да се модернизује како би био прикладна и импресивна престоница за нову амбициозну и прогресивну совјетску нацију. Москва је крајем 1920-их, међутим, и даље изгледала прилично провинцијално. За време  неколико векова током царске ере постао је другоразредни град, пошто је највећи део развоја и напретка био усмерен на престоницу цара - Санкт Петербург. 

Затвореници ангажовани на изградњи Беломорско-Балтичког канала, 1933.

Стаљин је започео изградњу система метроа, изградио нове магистрале и аутопутеве, па чак и проширио улице (у неким случајевима су чак и зграде премештене!). Стаљин је без икаквог оклевања наредио да се склони све што би могло да буде препрека изградњи новог аутопута или просперитету. 

Срушене су многе грађевине повезане са старим режимом, укључујући десетине старих цркава и манастира, као и бедем у четврти Китај Город, утврђење из 16. века у центру града, само један километар од Кремља. 

Бедем Китај Города

Да би снабдео Москву која се брзо развијала великом количином пијаћом и индустријском водом, и да би је учинио доступном за бродарство, Стаљин је наредио изградњу канала који је повезивао релативно малу реку Москву са реком Волгом. (Петар Велики је први пут помислио на ову амбициозну идеју још у 18. веку, али је никада није реализовао). 

Канал Москва – Волга, 1934-1937.

Пловни пут дуг 128 километара градили су затвореници Гулага од 1932. до 1937. Прво се звао „канал Москва-Волга“, да би 1947. године преименован у „канал Москва“. Чувену фразу – Москва је сада „лука на пет мора“ – изговорио је Стаљин 1937. на церемонији отварања канала. 

Са којим морима је Москва повезана?

Бело море и Балтичко море су били повезани каналом, а Балтичко море је било повезано са реком Волгом системом канала и река. Изградња канала Москва-Волга омогућила је да се из Москве стигне до Белог и Балтичког мора. 

Москва-Волга, 1937.

Треће море је Каспијско, у које се улива Волга. Касније, 1950-их, појавио се још један огроман канал - у Волгограду је изграђен пловни пут од 101 км између река Волге и Дона. Овај канал је омогућио приступ од Волге до Азовског мора - а потом и до Црног мора. 

Волго-Донски канал

Након што су сви ти велики совјетски грађевински пројекти завршени, било је могуће бродом стићи до пет мора: Белог, Балтичког, Каспијског, Црног, као и Азовског мора. 

И шта сад мислите – да ли је Москва морска лука или није?

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“