Упознајте Северну капију Русије, највећи град на свету изнад Поларног круга

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Смештен на обали хладног Баренцовог мора, Мурманск је данас најважнија „северна капија“ Русије. Овде се налази једна од највећих лука у земљи, преко које Русија реализује редовну трговину са целим светом.

Мурманск је највећи град на свету изнад Северног поларног круга. Тренутно у њему живи 282.000 људи. Живот у овдашњим суровим климатским условима није нимало лак, јер се чак и током лета температура ретко кад диже изнад 16 степени Целзијуса.

Пре него што се Мурманск почетком 20. века појавио на карти Русије, главна „северна капија“ Русије био је Архангелск који је основан 1584. на обали Белог мора. Мурманск, међутим, има велику предност у том смислу што се вода у том подручју никада не замрзава.

Русија је у току Првог светског рата сагледала потребу да на северу има луку која се никада не замрзава. Услед деловања непријатељских снага на Балтичком и Црном мору пресечене су комуникације са Западном Европом преко којих је Русија од савезника из Антанте добијала наоружање и заузврат им слала сировине. Тада је руководство империје потражило решење на северу.

На обали Баренцовог мора, која је од давнина била позната као „Мурман“, 1915. године је почела изградња морске луке и уз њу насеља Семјоновски. Наредне године 4. октобра на том месту је одржана свечана церемонија полагања камена темељца за храм посвећен светом Николају Мирликијском, покровитељу морепловаца. Од тог датума званично постоји град Романов на Мурману. Назив је добио у част императора Николаја II Романова. Шест месеци касније се усталио назив Мурманск.

Последњи град који је основан у Руској империји је за релативно кратко време постао сведок многих бурних догађаја. У вихору револуционарног хаоса и Грађанског рата Мурманск је био један од главних центара Белог покрета и једна од најважнијих база страних интервентних јединица. У њему су биле базиране трупе Велике Британије, Канаде, Аустралије, САД, Француске, Италије и Пољске. Ту је боравио чак и један кинески батаљон.

Град се већ увелико проширио када се 1941. поново нашао у епицентру борбених дејстава. Немачке и финске трупе су покушале да га заузму током операције „Зилберфукс“ („Сребрна лисица“), али су доживеле пораз. Када је непријатељ био на неколико десетина километара од Мурманска, кроз град су пролазили конвоји са британским и америчким оружјем за Црвену армију.

Све до новембра 1941. године најважнији град совјетског Заполарја заједно са совјетским пилотима бранили су пилоти 151. ваздухопловног пука Краљевског ратног ваздухопловства Велике Британије, послати у СССР у оквиру операције „Бенедикт“. „Они су дошли овамо да се боре, и боре се као прави војници, пожртвовано и дисциплиновано... Када се докопају боја, Енглези се боре исто као моји орлови. Можда неко други може, али ја не могу да нађем већу похвалу од ове“, изјавио је тада новинарима један совјетски командант.

Немци нису успели да заузму Мурманск, па су га због тога жестоко бомбардовали. Најстрашније нападе Луфтвафе је извршио 18. јуна 1942. године. Тада је на град бачено 12.000 запаљивих и на хиљаде фугасних бомби. „Треба имати у виду да је Мурманск у оно време био саграђен углавном од дрвета“, написао је Андреј Бескоровајни, тадашњи руководилац редакције часописа „Часовой Севера“ („Стражар Севера“): „Пожари су избили у свим крајевима града. Пламен је захватио читаве четврти. Горело је и војничко насеље. Убрзо ми је саопштено да се запалило и складиште новинског папира и боја. Само захваљујући издржљивости, храбрости и херојским напорима припадника војних јединица, бораца локалне противваздухопловне одбране и становника тај џиновски пожар је у вечерњим сатима угашен. Тога дана непријатељ је спалио и срушио око 800 стамбених зграда и десетине градских објеката“.

По броју и густини бомбардовања Мурманск заузима друго место међу совјетским градовима. Први је Стаљинград. У нападима немачке авијације уништено је три четвртине објеката у граду. По завршетку Другог светског рата град је увршћен међу петнаест градова чије обнављање је био првостепени задатак руководства СССР-а.