Десет чињеница о Царском селу, летњој резиденцији Романових

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Дворац за прву руску императорку

Током Северног рата Петар Велики освојио је територију на обалама Неве и Финског залива која је припадала Швеђанима и 1703. године основао Санкт Петербург. Јужно од будуће престонице налазило се невелико имање на шведским картама обележено као Saaris moisio, односно место на висоровни. У руској верзији постало је Царско имање или Царско село. 1710. године Петар је овде почео да гради дворац за своју супругу, императорку Катарину Прву.

За време ћерке Петра Великог постао ремек-дело барокног стила

Царско село постало је летња резиденција императорске породице. Велики Катаринин дворац представља душу имања и својеврсни заштитни знак. У почетку, двадесетих година осамнаестог века, изгледао је знатно скромније, више аскетски, у духу самог Петра Великог, а савремени изглед потиче из средине 18. века.

Ћерка Петра Великог, императорка Јелисавета Петровна, реконструисала је дворац у свом омиљеном барокном стилу са карактеристичним раскошним уређењем. У ту сврху утрошено је више од сто килограма злата.

Пројектовао га је Италијан Бартоломео Растрели, архитекта неколико барокних здања и двораца у Петербургу, укључујући Зимски дворац и Велики дворац у Петерхофу.

Дворац је постао луксузан и у ентеријеру. Велика сала са огледалима и позлатом и бескрајни низ раскошних салона, одаја и трпезарија. Растрели је пројектовао и цркву поред дворца.

Назив Царско село потиче из времена Катарине Друге. Место је постало њена омиљена летња резиденција мада га је сматрала помало старомодним и унела промене у спољашњем изгледу дворца. Управо је крајем њене владавине дворац почео да се назива Катарининим, а пре тога у употреби је био термин Велики дворац.

Дворски парк простире се на скоро 200 хектара

За време Катарине Друге завршено је подизање дворског парка невероватне лепоте који се простире на 170 хектара. У једном делу сместио се уређени француски парк, а у другом неформални енглески.

Царско село краси још један дворац и парк

Царско село није само Катаринин дворац и парк. По наредби исте Катарине Друге 1790. године други Италијан, Ђакомо Кваренги, пројектовао је Александровски дворац у класицистичком стилу. Био је намењен Катаринином омиљеном унуку, будућем императору Александру Првом. Око дворца на готово 190 хектара простире се истоимени парк који се граничи са Катарининим парком формирајући огромну зелену површину.

У Царскоселском лицеју се школовао Пушкин

У дограђеном делу Катарининог дворца 1811. године отворен је Императорски царскоселски лицеј. Једна од најпрестижнијих образовних установа у земљи није била дугог века. 1843. године пресељена је у Петербург и преименована у Александровски лицеј. Школу је завршило неколико десетина сјајних државника, дипломата и војних лица.

Ипак, најпознатији ђак је чувени песник Александар Пушкин који је у својим стиховима опевао Лицеј. Данас се у дограђеном делу налази музеј у коме су обновљене ученичке собе и учионице.

Прва железничка пруга у Русији

1837. године у рад је пуштена прва железничка деоница у Русији која је повезивала Санкт Петербург и Царско село. Први путници били су император Николај Први и његове почасне званице. Композиција коју је вукла парна локомотива стигла је из Петербурга у летњу резиденцију за 35 минута. Будући да је реч о јавном превозу, железницом су могли да путују и сви други, који су то желели. Истина, у почетку су се парне локомотиве смењивале са коњском вучом. Идуће године пруга је продужена до града Павловска и њена укупна дужина износила је 27 километара.

Царско село је постало стална резиденција Николаја Другог

Већина руских владара Царско село користила је као летњу резиденцију, живећи углавном у Зимском дворцу. Међутим, последњи руски цар, Николај Други, једноставно је обожавао Царско село и 1905. године преселио се са породицом у Александровски дворац који је постао његова главна резиденција. Таква одлука имала је везе са првом руском револуцијом из 1905. године, а цар је поред тога желео и мир за своју супругу, императорку Александру, која је била изузетно непопуларна у петербуршким круговима.

За време Првог светског рата у Катеринином дворцу направљена је војна болница у којој су императорка и њене ћерке радиле као милосрдне сестре. После одрицања од престола, период од фебруара до јуна 1917. године, Николај је провео у Царском селу под надзором стражара, после чега је са породицом одведен у изганство у Тобољск и касније у Јекатеринбург где је бруталним убиством трагично завршио живот.

Тешко оштећен у Другом светском рату

У Другом светском рату у Царском селу стационирана је немачка војска која је држала Лењинград под блокадом. Царске резиденције биле су девастиране, а у дворским одајама смештен војни штаб. Испред Александровског дворца направљено је гробље на којем су сахрањивани убијени Немци. Део збирки и ентеријера непроцењиве вредности тешко су оштећени у пуцњави или опљачкани. Неповратно су изгубљене бројне парковске скулптуре, а дрвеће и друге биљке спаљени или једноставно изгубљени.

У совјетско доба почела је велика реконструкција царских ентеријера. Велики део радова је завршен, а у неким одајама Александровског дворца још увек се брижљиво обавља рестаурација.

Погледајте фотографије дворца пре и после рестаурације.

Највеће благо, Ћилибарска соба, нетрагом нестала

Једна од најмистериознијих прича везаних за Царско село је она о чувеној соби Катарининог дворца украшеној ћилибаром. Немци су приликом повлачења скинули сав ћилибар са зидова и однели у Немачку, а соба је нетрагом нестала.

Двехиљадите је пронађен мали фрагмент који је свечано предат Русији. Соба је реконструисана на основу предратних фотографија, али истраживачи не губе наду да ће пронаћи изгубљено благо.

О тајни Ћилибарске собе и различитим верзијама прича о њеном нестанку прочитајте овде.

Град око дворца у совјетско доба добио име по Пушкину

Име Царско село није се односило само на дворско-парковски ансамбл, већ и суседни град, настао од суседних насеља. 1808. године Александар Први наредио је да се око имања изгради град према плану. Захваљујући боравку императорског пара у Царском селу град је уживао све погодности, укључујући и железницу. За време Николаја Другог у Царском селу уведени су вода и струја и спроведена канализација.

После доласка бољшевика на власт царски дворци и паркови су национализовани. У Царском селу основан је завичајни музеј. Совјетски Савез је 1937. године импозантно обележио стогодишњицу смрти Александра Пушкина, а у знак сећања на песника који се у локалном лицеју школовао град је добио име Пушкин.