Седам чињеница о најпривлачнијем острву Курилског архипелага (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Зове се још и „црно острво“

У преводу са језика аутохтоних житеља Кунашир значи „црно острво“. Тако су га звали Аини, најстарији становници јапанских острва, Камчатке, Курила и Сахалина. Велики део његове територије покривен је зимзеленом шумом тамнозелене боје и скоро црним тлом вулканског порекла, а величанствени вулкан Тјатја баца на острво велику тамну сенку.

Ово је најјужније Курилско острво. Свега двадесетак километара је удаљено од јапанског острва Хокаида.

2. Острво има четири различита вулкана (и језеро у коме је вода близу кључања)

Кунашир је привлачан и због тога што на веома компактној територији површине 1.490 квадратних километара постоје четири вулкана различитог типа. То су вулкан калдера Головнина, стратовулкани Мендељејева и Руруј сложене морфологије и сома вулкан (вулкан у вулкану) Тјатја, својеврсна визиткартица овог острва.

Поред разлика у морфологији, сваки од њих има и своју специфичну црту. На пример, вулкан Мендељејева и Руруј су познати по изворима вреле воде. Из кланца вулкана извире поток који даље низводно формира читаву каскаду природних џакузи када.

У околини активног вулкана Головина су два језера – Горуће и Кипуће („Горячее“ и „Кипящее“). У Кипућем језеру би човек могао жив да се скува, јер температура достиже 80 степени, а понегде је вода толико врела да је близу температуре кључања. Под водом стално избијају млазеви водоник-сулфида и сумпор-диоксида и загревају језеро. Услед језерских падавина се на површини воде скупља црна сулфидно-сумпорна пена, због које вода има боју олова.

У Горућем језеру се можете окупати. Вода у њему је необичне тиркизне боје. Ова два језера су спојена тако да је вода у Горућем увек топла.

Тјатја, највећи и најлепши вулкан на овом острву, готово је неприступачан. До његовог подножја може се доћи моторним чамцем, али само по лепом времену. Пешачење до подножја траје неколико дана (да и не говоримо о успону на вулкан висок преко 1.800 метара).

3. Овде постоји плажа на којој можете испећи крабу

Реч је о Врелој плажи близу подножја вулкана Мендељејева. То је овде једини део копна на коме су вулканске стене покривене слојем песка. Међутим, температура тог песка је толико висока да на њему лако можете зготовити омлет или испећи плодове мора.

Најважније је да не прилазите близу фумарола (отвора и пукотина на површини вулкана), из којих периодично избија језива жута пара.

4. Рт Столбчати је формиран од лаве која се охладила

Овај рт је настао пре 40-50 милиона година услед ерупције вулкана Мендељејева. Лава се излила у океан и скаменила се у хладној води у облику петостраних и шестостраних стубова који личе на цеви оргуља. После одређеног периода тај базалтни масив се подигао из воде, а природа га је претворила у високи стрми рт (на појединим местима је висок 50 метара) на обали Кунашира.

Због карактеристичног облика мештани су рту дали име Столбчати („Столбчатый“, од речи „столб“ – стуб) и редовно доводе овамо туристе.

5. Више од половине биљака су угрожене врсте

Кунашир је и државни резерват природе. Овде заједно расту ретке врсте биљака које на континенту никада нису у истом ареалу. Смрче су обавијене лијанама и лишајевима, а бамбус расте поред калине (црне удике) и кедра. Више од половине биљака на Кунаширу је уписано у Црвену књигу Русије.

Преко острва је направљена еколошка стаза дуж које су постављене табле са подацима о локалним ендемичним врстама.

6. До Головнинске литице се може доћи само за време осеке

Једно од најлепших места на острву се протеже од рта Пузанова до ушћа реке Белозерке. То је Головинска литица, дугачка стена вулканског порекла на тихоокеанској обали острва, украшена водопадима. Састоји се од слојевитих седиментних стена и одражава историју острва током 2 милиона година.

Али да би се видела ова лепота мора се чекати осека. У свако друго време океан затвара пут према литици.

7. Потребна је специјална пропусница

Јапан је 1875. године добио сва права на острво Кунашир у замену за признање Сахалина као руске територије. Међутим, 1945. године, после Другог светског рата и потписивања Потсдамске декларације острво је припало Русима (али Јапан још увек покушава да оспори ту одлуку и претендује на Кунашир и још три острва јужних Курила). Тада су Јапанци напустили ову територију а на њој су размештени совјетски војни објекти.

Цело острво се још увек третира као погранична зона, тако да је посета могућа само уз специјалну пропусницу. Она се добија у градићу Јужно-Куриљску, где живе готово сви становници острва. Потребно је обратити се администрацији резервата.