Какво је на додир вечно смрзнуто тло у Јакутији?

Russia Beyond (Ана Сорокина, Андреј Сорокин)
У Јакутији је лето удаљено од зиме свега неколико метара. Постоје места где увек можете направити снешка и пробати укус свежих пахуљица.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ако током лета дођете у Јакутск, учиниће вам се да сте у пустињи, јер сунце пржи, ваздух је сув и ветар подиже песак по пољу. Али додирните земљу! Она је апсолутно хладна, не стигне да се загреје у току дана и одмах се замрзава чим сунце почне да залази. То је пермафрост или вечно смрзнуто тло (истина, научници сматрају да у природи ништа није вечно, па радије користе термин „трајно“).

Јакутск

Пермафрост заузима две трећине територије Русије. У насељима основаним на трајно смрзнутом тлу зграде се подижу на шиповима, а комуникације се спроводе под земљом, да топлота не отопи терен и зграде не почну да утањају.

Јакутск је највећи град на свету (око 450.000 становника) подигнут на смрзнутом терену.

Улица у Јакутску окована ледом на температури око минус 40 степени.

Клима у Јакутску је оштра континентална: зими је минус 50, а лети плус 30-35 степени Целзијуса. На овом подручју постоје места где је током целе године температура испод нуле, има их и у самом граду.

Лабораторија трајно смрзнутог тла

Место где је увек мраз уопште није музеј, него подземна лабораторија Института за проучавање пермафроста „Мељников“ Сибирског одељења Руске академије наука (мештани га из милоште зову „Мерзлотка“, а и налази се у Мерзлотној улици).

Унутрашњост института није посебно занимљива – врата, просторије, ходници... Све док не дођете до врата на којима је приказан мамут и испод којих бије нека необична хладноћа. Иза тих врата се свима који улазе деле бунде и зимске јакне, јер предстоји сусрет са зимом. Горе на површини је плус 33, а под ногама је лед, и то прави, природни.

„Постоји слој који се сезонски отапа. То је када сунце греје и та топлота током лета продире на дубину од 1,5 до 3-3,5 метара. Тако је у целој Јакутији, а конкретно у Јакутску је та дубина око 3 метра. Испод тог слоја је и даље све замрзнуто“, објашњава Њургун Баишев, научни сарадник института.

Лабораторија има два нивоа и састоји се од ходника са засебним собама. Горњи ниво је 5 метара дубоко под земљом, и ту је температура око 6 степени испод нуле. Други ниво је 12 метара испод површине тла, у њему је температура минус 8. Зидови ходника су прекривени танким слојем леда, на таваници се формирају кристали пахуљица, а уместо пода је замрзнуто тло са песком.

На појединим местима се посебно добро види да пермафрост није ништа друго до залеђени песак. Када га додирнете он се дроби. Понегде су у зидовима постављени дрвени стубови да се таваница не осипа, и на тим стубовима се такође формирају кристали пахуљица.

У лабораторији се проучавају различити артефакти: узорци земље, семена сачувана из совјетског доба, цветови замрзнути у леду, па чак и прошлогодишњи снег. „Скупљамо снег из различитих рејона Јакутска и носимо га у лабораторију да проверимо мења ли се његов хемијски састав“, каже Баишев. „Ја лично нисам наишао ни на какву аномалију, вода у граду је генерално чиста, а имамо податке од 1972. године“.

Да би потврдио своје речи научник скида са таванице пахуљице и ставља их у уста. „Јакутски сладолед“, каже уз осмех и подстиче посетиоце да и сами пробају. И заиста, укус обичног леда, без икаквих примеса.

Ледено царство

Понекад није потребно спуштати се под земљу да бисте дотакли вечно смрзнуто тло. Унутар планине Чочур-Муран (око 5 км од града) током 1980-их је комбајном пробијен ледник да се направи складиште за намирнице. Ледник је на површини тла, али је у свако доба године температура у њему од минус 4 до минус 10 степени. Овде је 2005. године отворена туристичка атракција „Царство вечно смрзнутог тла“. То је мрежа пећинских дворана, у свакој су постављене тематске скулптуре.

У ходницима музеја „Царство пермафроста“ у Јакутији.

У центру је Ice Hotel са огромним леденим креветом, а мало даље „Јети бар“, где посетиоце дочекује „Чучуна“, како овде зову снежног човека.

Ту је и престона дворана јакутског Деда Мраза Чисхана, романтични диван са ружичастим срцима и цитатом из песме Битлса, вечним као смрзнуто тло: „All you need is love“.

Узгред, овде постоји обичај да се новчићи лепе на ледене скулптуре. Кажу да то доноси срећу.

Контрола смрзнутог тла

Озбиљно проучавање пермафроста у Русији је почело тек током 1930-их, најпре у Институту за проучавање пермафроста у Москви, да би затим 1960. године научни центар био пренет у Јакутск, ближе пермафросту. У самом граду се дубина смрзнутог тла креће од 250 до 450 метара, а највећа дубина пермафроста у региону износи 1,5 км (у горњем току реке Мархе, око 1.000 км северозападно од Јакутска).

Рудник Шергина

Институт има 10 лабораторија (шест у Јакутску и четири у другим регионима), као и јаму Шергина у центру Јакутска, дубоку 117 метара. Ископана је 1828. године, када су људи тражили воду испод трајно смрзнутог тла. Воду нису пронашли, али је зато јама постала права ризница за истраживања и подстакла рађање науке о пермафросту, тј. геокриологије.

Научници у Јакутску не проучавају само процесе који се дешавају у трајно смрзнутом тлу, него и интеракцију пермафроста и инфраструктуре коју је створила људска рука. Другим речима, траже одговоре на питање како живети на трајно смрзнутом тлу и не уништити га. Без таквих проучавања није могућа даља изградња зграда, путева и фабрика на овом терену.

Велика пажња се посвећује промени климе. У Јакутији је сваке године све топлије. „Ми поредимо просечну годишњу температуру у тридесетогодишњим периодима: 1961-1990 и 1991-2020“, каже Никита Тананајев, водећи научни сарадник Института за проучавање пермафроста и Арктичког иновативног центра Североисточног Федералног универзитета. „Засада видимо да је просечна температура у Јакутији порасла за 1,3 степена. Тај раст је највећи у Нижњеколимском рејону (на североистоку региона), нешто више од 2 степена“. На температуру утичу различити фактори, између осталог и шумски пожари који избијају сваког лета.

„Прошле године, када су у Јакутији беснели пожари и много шуме је изгорело, само са територије ове републике је у атмосферу унета иста количина угљен-диоксида коју годишње заједно емитују сва индустријска предузећа у Русији, а то према различитим проценама износи између 1.5 и 2 милиона тона CO2“, каже нучник.

Клима је овде увек била оштра континентална, али су пре 20 година врућине од +30 степени Целзијуса биле средином јула, а сада су већ крајем јуна. И зиме су блаже, око минус 35, и само периодично се температура спушта на минус 50.

„То значи да ће пермафрост помало да се отапа, али тек треба израчунати како ће се то конкретно одвијати“, каже Тананајев. „Засада резултати компјутерске симулације кажу да ће се 2100. године у централној Јакутији првих 20-25 метара потпуно отопити“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“