Пре короне до Хејхеа се могло бродом. Многи житељи Благовешченска се из Кине обично нису враћали празних руку. У огромним торбама они нису доносили поклоне рођацима или пријатељима, већ преносили робу. Предузетници су се досетили како да не плате доставу бродовима преко Амура и уштеде, па плаћају туристима да пренесу кинеске ствари за продају у Русији. Путници су иначе, за разлику од предузетника, ослобођени плаћања таксе за улазак у Кину.
У Русији се људи који преносе ове торбе зову „цигле“, а предузетници „фењери“. Зато кад неко каже да „за викенд иде у Кину као цигла“ свима је све јасно.
Благовешченск се налази у Амурској области, на руском Далеком истоку и од Москве је удаљен 7888 километара. Најближи велики градови су Хабаровск и Владивосток. До Благовешченска се може стићи авионом, а лет из Москве траје осам сати. За путовање возом потребно је шест дана. Ја сам навикла да летим авионом, јер је далеко брже и чак јефтиније. Могу се купити повољне авионске студентске карте које су дупло јефтиније од возних.
Благовешченск има 250 хиљада становника, а њихов број расте због космодрома Восточни који се налази у оближњем граду Циолковски. Овде долазе инжењери из Турске, Белорусије, Казахстана, Узбекистана и других земаља. Неки од научника остају да живе у Амурској области.
Космодром се може организовано обићи, али прво треба добити дозволу, и то важи како за Русе, тако и за странце. Прво се пише пријава у којој се наводе подаци из личне карте или крштенице. Захтев се шаље у Москву, а одговор се чека месец дана. Најважније је да нисте осуђивани, иначе ништа од обиласка космодрома.
Када добијете одобрење остаје да одлучите како ћете стићи до Восточног. Постоје аутобуси који возе директно до одреднице, а може се ићи и својим колима.
Упознавање са кинеском културом у Благовешченску је једноставно, можете да одете на кеј и видите Хејхе на другој обали Амура. Увече све блиста од јаког осветљења. Иначе са зграда у Хејхеу се шаљу чак и поруке житељима Благовешченска.
Близина два града значајно доприноси развоју туризма. Бар је тако било до епидемије коронавируса. Мештани су обично у Хејхе долазили бродом. Људима са боравишном дозволом у Хабаровском крају, Амурској и Читинској области није била потребна виза. Међутим, то не важи за житеље других региона Русије.
Путовање траје петнаест минута. Међутим, на граници се чека, редови су велики, а посебно за празнике. Последњи пут у Хејхеу сам била у јануару 2020. године, непосредно пред затварање. Мама и ја морале смо да чекамо два сата како бисмо прошле контролу, што је још и подношљиво.
Два града спаја међународни мост који је у саобраћај пуштен десетог јуна ове године. Мостом се, међутим, засад обавља само теретни транспорт, а за туристе ће бити отворен за три године. Мост Благовешченск - Хејхе може се осмотрити са туристичког брода који иде трипут дневно и враћа се у руски град. Слика је, наравно, импресивна.
Због мера уведених поводом короне данас се у Хејхе не може стићи преко Амура, већ само авионом преко Пекинга и Шангаја. Директни саобраћај обустављен је још 2020. године. Житељи Хејхеа и Благовешченска жељно ишчекују тренутак када ће поново бити успостављен и када ће моћи у госте једни код других.
Пре увођења корона мера у Благовешченску и Хејхеу редовно су одржаване манифестације посвећене међународној културној сарадњи. Фестивал „Руско-кинески сајам културе и уметности“ годишња је манифестација која се у два града одвија почевши од 2010, а на којој наступају кинески и руски састави.
Намера фестивала је да туристима скрене пажњу на националне специфичности и аутентичност култура народа Кине и Русије. На Фестивалу до 2020. године нису наступали само професионалци, већ и ђаци. Тако су моји другари из разреда, чланови ансамбла „Колосок“ редовно певали у Хејхеу и враћали се са наградама.
Фестивал је и 2021. одржан уз поштовање превентивних мера уведених поводом пандемије, истина без гостију из Кине. Организоване су уметничке вечери и мајсторске радионице, а званична церемонија уприличена је онлајн. Руско-кинески сајам културе биће одржан и 2022. године. У мају је речено да је догађај померен за август, мада су предавања и семинари у склопу манифестације већ одржани летос. Чекамо званично отварање!
Током последње 73 године два града (Хејхе је основан 1949. године, а Благовешченск 1858) окретала су се један према другом.
У Благовешченску се налазе 42 ресторана у којима се могу пробати специјалитети кинеске кухиње. Традиција наручивања кинеске хране за празнике већ се дубоко усталила у култури града. Наша породица воли салату Хејхе, Чисанчи и месо у кисело-слатком сосу, а моја мама понекад и сама спрема та јела.
Кинески прехрамбени производи налазе се у сваком супермаркету у Благовешченску. Нарочито су популарни инстант резанци, а за разлику од сличних руских врло су пикантни. Кинеска козметика и кућна хемија врло су цењени. Моја мама каже „ако је кинеско онда је квалитетно“.
Кинеска пијаца представља одушак за становнике Благовешченска. Тамо се обавезно треба цењкати, јер цена може да се спусти за сваки производ. „Ако се погађаш са Кинезом, значи да га цениш“, говорила је моја бака.
У Благовешченским школама учи се кинески, а на Амурском државном и Благовешченском педагошком универзитету постоје факултети на којима сe oбразују будући преводиоци и наставници. Студенти из Кине нису реткост. Међутим и Руса је у Хејхеу много. И сама сам учила кинески од петог до осмог разреда. Сећам се бројних хијероглифа, то ми помаже да прочитам састав производа и помало разговарам са Кинезима.
Близина границе са Русијом се рефлектовала на живот Хејхеа. Кинески супермаркети снабдевени су руским прехрамбеним производима. Чоколада Аљонка је посебно тражена, као и кравље млеко кога у продаји у Кини једноставно нема. На рафовима се уместо крављег налази популарно сојино млеко.
Руски студенти који говоре кинески могу да оду на усавршавање у Хејхе. Пре ковида функционисали су различити образовни програми током којих студенти нису само интензивно учили језик него се рецимо бавили и кинеском гимнастиком ђигонг или обилазили знаменитости Хејхеа. Једна од најпознатијих је Трг хране. Тамо наравно може да се једе, а најважније од свега што се ту налази је библиотека која носи име Пушкина. Само што су све књиге на кинеском.
Још једна специфичност културне сарадње је отварање музеја „Александар Тихомиров“, уметникa који je сликао иконе на старим прозорским капцима. Ова врста сликарства назива се оконопис (окно-прозор). Тихомиров, рођен 1956. године у Московској области, живео је од 1984. године у Благовешченску.
У Амурском завичајном музеју постоји поставка посвећена његовом стваралаштву. А у Хејхеу је у знак поштовања према овом уметнику отворен музеј у целини посвећен његовом опусу. У музеју су запослени кустоси Кинези који одлично говоре руски.
Културни живот Благовешченска и Хејхеа прилично су се стопили. Досељеници из суседне земље на улицама поменутих градова никога од мештана не чуде. Иако су то сада углавном они који су се преселили још пре ковида, мештани се надају да ће се живот са сталним одласцима једних код других поново вратити у нормалу. Уосталом саграђен је и нови мост.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
