По чему је Руски Север тако посебан?

Антон Романов

Могли бисте помислити да је Север увек просто на северу, али шта заправо значи „Руски Север“? То није Арктик, а није ни Сибир. Ради се о културолошком пре него о географском појму.

Руски Север није само север Русије 

Дрвосече у Витегри, Вологодска област, 1909.

Сергеј Прокудин-Горски

Термин „Руски Север“ први пут се појавио крајем XIX века у белешкама архангељског губернатора и отада га користе писци, научници, па чак и државни званичници. Првобитно се односио на заједничку културу народа на североистоку Русије. Научници их називају представницима етнографских група Руског Севера, које повезују слична култура, начин живота и слични дијалекти.  

Село Сјузма, Архангељска област

Александар Лискин/Sputnik

Обично се под Руским Севером подразумева део територије од обала Баренцовог и Белог мора па све до Урала, односно европски део севера Русије. Административно ова територија обухвата Карелију, Архангељску област, Републику Коми, део Мурманске области, део Ненецког аутономног округа, Вологодску област, део Јарославске области, део Кировске и део Пермске области.

Престоница Руског Севера је Вологда

Тотма, Вологодска област

Legion Media

Постоји чак и изрека: „Север почиње од Вологде“. Некада је Вологодска област имала велики значај, јер се налазила на трговачком путу из Европе кроз Архангељск до централне Русије и Сибира. Белозјорск, Велики Устјуг и Тотма били су градови са најбогатијим трговцима (укључујући и осниваче Руске Америке). Област је свој значај изгубила са развојем Санкт Петербурга и преусмеравањем трговинских путева са Белог на Балтичко море.

Петербург није Север, него Запад!

Село Стара Ладога, Лењинградска област

Алексеј Даничев/Sputnik

Санкт Петербург никада није припадао Руском Северу. Напротив, увек се сматрало да из њега долази све што је западно и страно у Русији, док је Руски Север појам везан за изворну руску традицију. Међутим, нека места у Лењинградској области припадају Руском Северу. То су крајеви на истоку региона који окружују Вологду, Тихвин, Стару Лагоду и Волхов. Данас се ова места сматрају центрима Руског Севера.

Руски Север је извориште специфичног уметничког израза

Музеј старих заната „Мали Корели“ у селу Ујемски, Приморски рејон, Архангељска област

Павел Љвов/Sputnik

Најпрепознатљивија ствар која описује ове крајеве је изванредна дрвена архитектура. То нису обичне куће од дрвета, него уметничка дела. У Русији постоји неколико музеја на отвореном у којима можете видети примерке старих дрвених цркава, кућа, млинова и других грађевина. Дрво није дуговечан материјал, међутим, због изолованости и слабе насељености и данас можемо видети како су дрвене цркве изгледале пре неколико векова.

Из истог разлога сачуван је велики број традиционалних заната: бојење изгравираних сребрних предмета нијело техником у Великом Устјугу, резбарење костију у селу Холмогори, израда глинених играчака у Каргополу. 

Најважнији руски манастири

Кирило-Белозјорски манастир

Legion Media

На Руском Северу очуван је највећи број старих манастира и цркава из XIV, XV и XVI века. Најпознатији су Кирило-Белозјорски и Ферапонтов манастир у Вологодској области; манастир-утврђење на Соловецким острвима; и манастир Александра Свирског у Лењинградској области. Манастири на Белом језеру  обично се поетски називају „Руска Тебаида“, алудирајући на египатску Тебаиду, место где су живели рани хришћански пустињаци. Ови манастири немају само религијски, него и општекултурни значај: у њима су основане северне школе иконописа и архитектуре. Такође, око манастира су настала бројна села и градови.

Уточиште за изопштенике

Помори. Почетак XX века

Николај Шабуњин

Крајем XVII века Руски Север је постао дом старовераца. То су били људи који нису прихватили званичне црквене реформе и преселили су се у ове удаљене пределе где нико није могао да их пронађе. Такође, локално становништво је дуго одбијало да пређе на ново рачунање времена, које је увео Петар I (према Поморима који су поштовали стари словенски календар, сада је 7.530. година). Древни обичаји су „конзервирани“ на Руском Северу током низа генерација (све до појаве савременог саобраћаја и телекомуникација).

Северни дијалекти имају много гласа „О“

Музеј старих заната „Мали Корели“ у селу Ујемски, Приморски рејон, Архангељска област

Владимир Трефилов/Sputnik

Руски језик поседује само три дијалекта који се на слух могу лако разликовати (више о дијалектима прочитајте овде). Северноруски је веома мелодичан, као песма, и има много гласа „о“. На овом снимку можете чути девојку која прича бајку.

Руски Север није Крајњи Север!

Важно је да не помешате појам Руски Север са појмом Крајњи Север. То су две сасвим различите ствари.

Бели медведи у селу Риркајпиј, Иуљтински рејон, Чукотски аутономни округ

Максим Деминов/Sputnik

Препоручујемо

7 изненађујућих чињеница о Крајњем Северу

Како се у Русији подижу градови на вечно смрзнутом тлу

Крајњи Север такође није потпуно географски појам, него се више односи на друштвену и економску сферу. Ради се о томе да у већем делу Русије владају веома сурови климатски услови са хладним и дугим зимама. Сви ови крајеви припадају Крајњем Северу. То се односи на области са вечитим снегом и ледом од полуострва Јамал до Чукотке и на тешко доступне делове Сибира, на пример, на нека насеља у Републици Туви.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!