Како изгледа руска „Тачка Немо“?

Alexander Kislov / Russia Beyond
Најдубља „унутрашњост“ је уједно и место апсолутне усамљености. Руси такође имају своју „Тачку Немо“, погледајмо где се она налази.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Шта је то Тачка Немо?

Ако сте се некада питали на ком месту ове планете можете потпуно да се осамите тако да вас нико не може пронаћи, знајте да је то Тачка Немо. Само имајте у виду и ово: у тој тачки нема ни копна, тамо је апсолутна океанска пустиња.

Тачка у Светском океану која је максимално удаљена од сваког копна на Земљи зове се Тачка Немо. Званично се она зове океански пол недоступности. Пре 30 година га је израчунао хрватски инжењер Хрвоје Лукатела помоћу компјутерске симулације. То место се налази у Тихом океану на 48° јужне географске ширине и 123° западне географске дужине. Од ње до три најближе копнене тачке има 2.688 километара.

„Учинио сам све да бих дошао до ове тачке, а сада, кад сам дошао, обузима ме неподношљива досада. Најтеже ми је да схватим јесам ли још увек жив“, рекао је капетан Немо, главни лик из чувеног романа Жила Верна. По њему је и ова удаљена тачка добила име.

То на карти заправо и није тачка, него огромна водена површина од тридесетак милиона квадратних километара. А тачно је да тамо може бити прилично досадно. У питању је права морска пустиња (зове се још и џиновска мртва зона). Овде су водене струје такве да се огромна водена маса креће укруг и услед разлика у притиску и температури готово да се не меша са другим водама. Због тога овде вода садржи веома мало хранљивих састојака, а самим тим и мало фауне.

Свемирска станица Мир у орбити фотографисана са свемирске летелице Atlantis STS-71, 1995.

Будући да је крајње изоловано, ово место је изабрано да буде депонија космичког отпада. Ту се потапају сателити кад се уклоне са орбите, као и космичке станице и свемирски бродови. Ту је 2001. године потопљена космичка станица „Мир“ тешка преко 140 тона, и планирано је да се ту потопи Међународна космичка станица када јој истекне радни век.

А како изгледа руска „Тачка Немо“?

Сибирска забит

Хипотетички таква тачка постоји и у Русији, с тим што се не мери њена удаљеност од рубова копна, него од државних граница Русије, а оне су и копнене и морске. Дакле, руска „Тачка Немо“ се налази на највећој дистанци од свих других држава. Русија је по површини највећа земља на свету, али није лако описати велику кружницу унутар њених граница. То је заправо могуће само на једном подручју.

Тајга, Сибир

Европски део Русије је близу западних граница, северна обала је прилично разуђена, а јужне границе имају „клинове“ који не дозвољавају да се унутар њих опише кружница пречника већег од хиљаду километара.

Шансе се повећавају када се пређу Уралске планине, где територија између северних и јужних граница постаје шира. Али и ту је северна обала сувише прошарана архипелазима и ушћима река која се уливају у море. На југу је граница равнија, али је ипак „увучена“ тамо где су Кина и Монголија.

Још је мања вероватноћа да се велика кружница опише на истоку земље, због разуђености Камчатке и руског Далеког истока.

Према томе, највећа кружница се описује на подручју тајге у источном Сибиру. Аматерски истраживачи сматрају да је тачка на 108° источне географске дужине и 63° северне географске ширине најудаљенија од граница са Кином и Монголијом са једне стране и северном обалом са друге. Налази се у северном делу Иркутске области, у долини реке Доња Тунгуска.

Најмање растојање одавде до јужних граница са Кином и Монголијом износи око 1.300 километара, и исто толико одавде до северних мора. Најближе насеље је мајушно село Хамакар у Катанганском рејону Иркутске области.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“