Десет смехотресних питања: Шта све западњаци не знају о Сибиру?

Кирил Кухмар/TASS
Треба ли се бојати становника Сибира? Да ли је Сибир колонија или засебна земља? – то су нека од многобројних помало чудних питања која многи људи на Западу понекад озбиљно постављају. Па ево, да им одговоримо.

1. Да ли је Сибир засебна земља или руска колонија?

Не, то није ни засебна земља, ни колонија. Сибир је географски регион Русије, у коме данас већином живе становници руске националности.

У средњем веку су на овој територији живела номадска племена древних држава Источне Азије. Подручје Сибира је дуго зависило од Златне Хорде и имало статус њеног вазала, а после њеног распада крајем 15. века на тој територији је формиран Сибирски канат.

Сматра се да су Руси почели да освајају Сибир 1581. године и да је то трајало све до 19. века. Московске војводе су одлазиле у освајачке походе, покоравале су територије Сибира и узимале од њих данак. Један број историчара сматра да се експанзија у Сибир не може третирати као колонизација, јер су се тамошње елите стапале са руском елитом одмах после присаједињења Русији.

Досељеници из Русије су већ у 16. и 17. веку основали своје градове на бившој територији Сибирског каната.

2. Где се налази Сибир? Има ли Сибир границу?

Географски гледано, Сибир се налази у Азији. Он је толико велики и бескрајан, да чак ни сви Руси не знају где почиње, а где се завршава.

Његове границе су условне. Обично се сматра да Сибир почиње од Уралских планина (које су уједно и граница између Европе и Азије) и протеже се до обала Северног леденог океана, тј. његових мора, и до руског Далеког истока. Са југа се овај огромни комад руске земље граничи са Кином, Монголијом и Казахстаном.

На карти све то изгледа овако:

3. Колико земаља може да стане на територију Сибира?

Сибир заузима 5,1-9,8 милиона квадратних километара или око 30%-57,01% укупне територије Русије. Да ли је то много? У сваком случају је довољно да у њега стане осамнаест држава величине Француске. Или четрнаест и по држава величине Немачке. Или седамнаест Италија. Или тринаест Јапана. Или цела Европа. Дакле, шта кажете, да ли је много?

4. Живе ли у Сибиру људи?

Знатан део Сибира чине планине и тајга – непроходне шуме у које људска нога није крочила. Тамо може да живи само онај ко жели да побегне од цивилизације, као што су 1936. године учинили староверци (православни хришћани који су се пре 350 година одвојили од Руске православне цркве). Они су побегли у Сибир од гоњења на верској основи и цео живот су провели у изолацији. Сада је остала у животу само једна представница те породице, старица Агафја Ликова.

Агафја Ликова

Али није цео Сибир такав. На приступачнијим подручјима живи 36 милиона људи или 25% свих становника Русије. У Сибиру има 19 градова са преко 100.000 становника и три града са најмање милион становника.

5. Зашто су људи одлучили да живе у Сибиру?

Има више разлога. Сибир је током неколико векова запљуснуло неколико таласа миграције. У првој половини 19. века је почела права сибирска златна грозница. После укидања кметства у Сибир су слати сељаци са циљем да се тако реши питање поседовања земље, и уједно да се култивишу нове територије. Таквим досељеницима је дозвољено да узму онолико земље колико пожеле (додуше, нико им није гарантовао да ће то бити квалитетно земљиште). Селиле су се најчешће читаве заједнице.

У 20. веку је почела индустријализација Сибира, што се такође одразило на броју становника.

На крају крајева, и комсомолске комунистичке организације су слале своје људе у Сибир. Партија је сама бирала у ком граду ће обезбедити посао својим члановима, па их је понекад упућивала доста далеко – чак у Сибир.

Вероватно сте чули за причу да су милиони људи робијали у Сибиру или били тамо у изгнанству. То је истина. Робија у Сибиру је можда и најгора пресуда која је могла бити изречена (поред стрељања). Робијаши и дисиденти су слати у Сибир да тамо граде инфраструктуру попут железнице, или да раде у рудницима у крајње тешким условима. У Сибир је шест пута послат млади Јосиф Стаљин. Пет пута је отуд побегао.

Па ипак, нису сви житељи Сибира потомци робијаша и изгнаника.

6. Зашто је Сибир толико хладан? Постоји ли тамо летњи период?

Сибир је одавно у масовној свести постао симбол екстремно хладне зиме, продорних ветрова и ненасељене земље. Међутим, клима Сибира је слична клими западне Русије, с тим што су зиме нешто хладније (-20 степени Целзијуса), а лето је нешто топлије (+25).

Ако неко мисли да Сибиру припадају и региони попут Јакутије, где температура пада на -80 степени Целзијуса, није баш потпуно у праву. Та подручја су мало источније (у односу на Москву) и више се третирају као територија руског Далеког истока (а тамо је клима много суровија, погледајте ову јадну девојку).

Ствар је у томе што су географске границе Сибира заиста доста условне. Понекад Руси и сами уопштавају тај појам и под Сибиром подразумевају све што се налази источно од Урала.

7. Може ли се у Сибиру видети поларна светлост?

Линија поларног круга пресеца огроман део Русије, тако да се ова необична природна појава може видети од Карелије до Чукотке, а самим тим и у појединим градовима Сибира, на пример у Нориљску (2,870 км североисточно од Москве) или на полуострву Тајмир (2,700 км североисточно од Москве). У нашем упутству погледајте одакле се поларна светлост у Русији најбоље види.

8. Има ли Сибир престоницу?

Новосибирск (3,360 км источно од Москве) је признати административни центар Сибирског федералног округа. То је један од главних разлога што се управо тај град сматра престоницом Сибира. Додуше, могуће је да се са тим мишљењем не слажу житељи других сибирских градова, на пример Томска, Иркутска или, рецимо, Омска. Расправе о престоници су типична црта становника Сибира. Штавише, већина житеља овог огромног региона верује да и престоницу целе Русије треба преселити управо у њихов град. „Зашто да не? На крају крајева, и географски гледано Сибир је у центру Русије“, сматрају они. Управо у Сибиру се налази највише гаса и нафте.

9. Зашто се за људе из Сибира чешће говори да су Сибирци, него да су Руси?

Па и за становнике Београда се често каже да су Београђани, што не значи да нису Срби. Исто важи и за становнике Лондона, Берлина...

Са друге стране, Сибирци су често живели и радили у тешким условима, тако да су постепено развили мало другачији менталитет од становника европског дела Русије. Сибирски карактер и „сибирско здравље“ подразумевају чврстину, отпорност на стрес и извесну грубост. Сматра се да ти људи не троше енергију упразно. Они су врло експлицитни у речима и делима, и врло су директни у опхођењу. Сами себе они овако могу да окарактеришу: „Наша породица је велика, и сви смо различити. Али један мој брат је типичан Сибирац... С њим нема пренемагања, од њега лако можеш да добијеш по носу“.

10. Јесу ли Сибирци стварно толико жестоки момци?

И јесу и нису. Времена се мењају. Данас Сибирац може сасвим незнатно да се разликује од житеља Санкт Петербурга.

Ево, на пример, шта мисли један корисник интернета: „А сада у Сибиру по градовима живе исте онакве жгоље као у другим регионима Русије. Здравље се стиче здравом храном и радом на свежем и чистом ваздуху. А људи сада по цео дан савијају кичму у канцеларији, а затим ждеру конзервирану храну и целог живота удишу издувне гасове“.

Додуше, имамо и портрет типичног Сибирца, па можете и сами стећи представу какви су они и на шта личи њихов живот.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“