Сматра се да је „сибирски мужик“ човек гвозденог карактера који опстаје у свим околностима.
Getty ImagesСибир је толико велики да ни многи Руси не знају где он почиње и где се завршава. Његова територија је већа од Канаде, а Канада је по величини друга држава у свету. Сибир се увек асоцира са непроходним тајгама и екстремним хладноћама.
Све је то тачно, али само делимично. У Сибиру има 19 градова са преко 100.000 становника и три града са преко милион становника. Административни центар је Новосибирск (3.360 км истично од Москве). Житељи Сибира су „носиоци“ најстереотипнијих представа о Русији.
Хатија живи у Јангтуму. Њен муж ради на агрегату који снабдева село струјом, а она ради на овој „пијаци”.
Getty ImagesСибирци су у извесној мери Азијати. Сибир је територија Северне Азије, граничи се са Монголијом и у њему има доста азијске крви. Истина, и европске црте лица су доста присутне јер је Сибир у совјетско и царско доба био територија на коју су се у великом броју селили житељи европског дела Русије.
Човека са „типичним сибирским лицем“ (а сваки Сибирац има сопствену представу о томе шта је типично) бар једном у животу можете срести обученог у „крзнени комплет“, тј. од главе до пете „натронтаног“ крзном од дабра, што није нимало чудно јер се зими температура у Сибиру креће између -20 и -40 степени Целзијуса.
„Сећам се како сам у школу одлазио као у арктичку експедицију: чизме са изврнутим крзном, бунда до колена, рукавице исплетене од псеће длаке, капа од крзна кунића, а преко целог лица шал од мохера. Имао сам само мали прорез за очи јер је напољу било -38 степени Целзијуса“, прича житељ Лесосибирска, града на обали Јенисеја (256 км од Краснојарска).
Топло сибирско лето обично траје само месец дана. Већ у септембру многи носе капе. Вероватно људи у Сибиру због тога више пате од депресије него житељи осталих делова земље. Додуше, Сибирац вероватно неће сам признати да му је тешко. Сибирски карактер подразумева жилавост, тако да ће житељ Сибира своју муку сакрити дубоко у души, а споља ће деловати веома бодро и одлучно. Сибирци нису ситне душе, они не воле празне приче.
Омска област, Русија.
Алексеј Малгавко/Sputnik„Наша породица је велика и сви смо различити. Али један мој брат је типичан Сибирац... У случају неспоразума он се не објашњава много него одмах удара ’по њушци’“, пише интернет-коментатор Bronik. Сматра се да су Сибирци искрени и непосредни, али сва питања решавају „по кратком поступку”, тако да није препоручљиво улазити у конфликт са њима.
Чак и на -40 степени живот у Сибиру тече уобичајеним током. У слободно време Сибирци одлазе на пецање у леду, или једни другима у госте где заједно гледају телевизор, или мајсторски (како су научени од детињства) крцкају кедрове орахе.
Село Јегоровка. Омска област, Русија.
Алексеј Малгавко/Sputnik„Овде два сата летиш авионом изнад неке области, а другде си за то време могао прелетети неколико земаља“, кажу житељи Иркутска. Растојање од 240 до 600 км између насеља је за Сибир уобичајена појава, сви су навикли на то. Превалити 300 км да одеш код пријатеља у госте – то за њих није ништа.
Многи житељи Сибира никада нису били у Москви. До главног града Русије се авионом у просеку путује од 4 до 6 часова. Исто толико се путује до Кине или Тајланда. Годишњи одмор Сибирци проводе радије у Азији, док је путовање у Европу за типичног становника Сибира сан који се ретко коме оствари.
Узгред, стереотипна представа о медведима који шетају улицом најчешће се потврђује овде, у Сибиру. Није тако ретка ситуација да Сибирац пође у продавницу и успут се сретне са медведом.
Сви у Сибиру чекају лето, али се целог живота спремају за зиму. „Чак и док лежи на плажи Јенисеја, Сибирац размишља каква ће бити наредна зима. До које дубине ће се смрзнути тло? Да ли да купи четири тоне угља, или ипак пет, за сваки случај?“, прича Алексеј, житељ Краснојарска (4.144 км од Москве), где се многи још увек греју на угаљ.
Типични Сибирац сматра да су сибирски суперратници однели победу у Другом светском рату.
Алексеј Малгавко/SputnikСваке године се Сибирци задовољно смешкају када чују да су Москву захватили мразеви и температура се спустила на -10 степени Целзијуса, због чега је град паралисан, а деца не иду у школу. Житељи Сибира не воле мраз, али са поносом причају о њему. Они могу бескрајно да причају о суровој клими, али никада неће напустити свој завичај, и по томе се доста разликују од осталих грађана Русије.
Напротив, типични житељ Сибира увек се пита зашто се престоница не премести у Сибир. Њима је то логично јер би се тада са свих крајева Русије подједнако дуго путовало у центар. Поред тога, Сибир је ризница природних богатстава Русије, тачније нафте и гаса.
Типични Сибирац сматра да су сибирски суперратници однели победу у Другом светском рату. Мит о непобедивом Сибирцу овде је још увек доста распрострањен. „Како су се касније сећали ветерани, у тим пуковима је правих Сибираца било највише 10%, али су они свима осталима говорили: ’Дошао си у сибирску дивизију, овде су сви навикли да ратују до краја’”, кажу проучаваоци сибирског карактера.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу