Колико градова са епитетом „велики“ у називу има Русија?

Ростов Велики

Ростов Велики

Legion Media
У Русији има неколико градова који у називу имају епитет „велики“. Како су заслужили ову ласкаву одредницу?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Велики Новгород

Кремљ у Великом Новгороду

Данас је Велики Новгород прилично мали град на обали реке Волхов, 552 km северозападно од Москве са популацијом од нешто више од 224.000 људи. Међутим, некада је то била престоница моћне Новгородске Републике, која се на врхунцу своје снаге пружала од Балтичког мора до Урала.

Основан 930. године, Новгород је један од најстаријих градова у Русији. Ту се налази најстарији сачуван православни храм у земљи – саборна црква свете Софије (подигнута пре 1050. године).

Током неколико векова Велики Новгород је био највећи трговачки центар у Старој Русији са снажним економским везама у западној и северној Европи. Године 1478. републику је освојила Московска кнежевина у свом ширењу, што је означило крај процвата овог града.

Новгород је изгубио атрибут „Велики“ у свом имену, који му је званично враћен тек 1999. године. Данас ова одредница помаже да се град разликује од свог имењака – Нижњег Новгорода на реци Волги.

2. Ростов Велики

Кремљ у Ростову Великом

За разлику од Новгорода, Ростов је одавно изгубио свој политички значај. Налази се 186 километара североисточно од Москве, на обали језера Неро и дом је за само 30.000 људи.

У Средњем веку Ростов је био престоница истоимене кнежевине и важан религијски центар старе Русије. Свештенство Ростова задржало је своје богатство и утицај у земљи чак и након што је кнежевина припојена Москви 1474. године.

Званично град се зове Ростов, али људи га често називају по историјском називу Велики, како би га разликовали од огромног јужног мегаполиса Ростова на Дону са милион становника, који је незванично познат као јужна престоница Русије.

3. Велики Устјуг

Велики Устјуг

Као и Ростов, Велики Устјуг (930 километара североисточно од Москве) данас има нешто преко 30.000 становника. Мада је град неко време био престоница мале кнежевине, никада није играо значајну улогу у историји Старе Русије.

У XVI веку, као део Московске државе, Устјуг је прерастао у значајан трговачки центар. Због приличног прихода који је град почео да доноси државној каси, цар Иван IV Грозни је наредио да се његовом имену дода „Велики“.

Данас свако дете у Русији зна за овај град. Од 1999. године Велики Устјуг се званично сматра за дом Деда Мраза.

4. Великије Луки

Великије Луки

Било је много спора међу истраживачима о пореклу необичног имена овог малог града у Псковској области на граници са Белорусијом. Према једној од најпоузданијих верзија, град Великије Луки се тако назива због великих завоја реке Ловат на чијим обалама се налази.

За разлику од других „великих“ градова, Великије Луки никада није био престоница кнежевине (или републике). Његов задатак је био да штити новгородске земље од напада Литванаца и немачких крсташа са Балтика. 

Град је наставио да обавља важну одбрамбену улогу за време Другог светског рата. Током више од месец дана на пролеће 1941. године успешно је држао положаје против надмоћних немачких снага. Великије Луки је 2008. године добио почасну титулу „Град ратне славе“ за храброст, издржљивост и херојство његових бранитеља.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“