10 невероватних торњева са сатом у Русији

Legion Media
Торањ са сатом-шифром, совјетска копија Биг Бена или средњовековна кула са бројчаником на којем су уместо бројева ћирилична слова? Ово су најзанимљивије грађевине са сатом у Русији.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Спаска кула 

Главни сат у земљи и један од најпрепознатљивијих торњева на свету. Управо на позадини Спаске куле председник Русије сваке године честита грађанима Нову годину.

Кулу је подигао италијански архитекта Пјетро Солари 1491. године. Носила је назив Фроловска стрељачница (по цркви која се налазила у близини). Скоро 200 година касније кроз ову кулу је у Успенску цркву донета чудотворна икона Нерукотворног Спаса. Зато је кула променила име у  Спаска и постала светиња. Отада је пролаз кроз њу био могућ само пешице и само без капе.

Што се тиче часовника, он се на Спаској кули појавио 1625. године. Направили су га Енглези, а отада је неколико пута замењен. Садашња верзија потиче с почетка XIX века.

2. Звоник Софијске цркве у Вологди 

Првобитни звоник био је од дрвета и подигнут је у XVI веку уз Софијску цркву. Већ тада је осим 11 звона поседовао праву реткост за то доба у Русији – часовник. Али стари торањ је страдао у пожару. 

Онај који видимо данас саграђен је 1869-1870. на сачуваном доњем нивоу некадашње грађевине. Тако је настао звоник висок 73 метра у псеудоготском стилу, на који је такође постављен сатни механизам.

3. Невјански торањ

„Торањ у Пизи“ у малом градићу Невјанску на Уралу има нагиб од готово два метра. Саграђен је 1721-1725. по наруџбини предузетника Акинфија Демидова. Торањ је имао 9 звона и часовник енглеске производње. Према легенди, торањ је намерно пројектован са нагибом према Тули, родном граду династије Демидов.

Торањ је током векова коришћен као звоник, стражарница, фабрички архив, канцеларија, лабораторија, па чак и затвор. Данас је део Невјанског историјског завичајног музеја.

4. Торањ са сатом у Виборгу  

Био је то звоник виборшке саборне цркве порушене за време Совјетско-финског рата, а такође главна грађевина старог средњовековног Виборга. Зидине звоника до данас се састоје од крупног камена и у основи су дебеле скоро 2 метра. Али после рата торањ је променио функцију. Постао је торањ са сатом и истовремено стражарска кула градске ватрогасне станице.

Узгред, на њему се и данас налазе стара звона са посветом које је граду поклонила Катарина II пре готово три века.

5. Краснојарски Биг Бен

Торањ са сатом по угледу на Биг Бен подигнут је у Краснојарску, граду у Источном Сибиру, шездесетих година XX века.

Дуго се, све до 2001. године, на њему налазио дигитални сат, који је показивао не само време, него и температуру ваздуха. Али када се механизам покварио, замењен је сатом са механичким бројчаником.

6. Звоник Петропавловске цркве

Сат на гробници руских царева појавио се 1776. године. Донет је из Холандије, земље од које је много тога преузето приликом изградње „северне престонице“.

Због шиљка на крову високог 40 метара Петропавловска црква је била највиша зграда у Русији све до 1952. године.

7. Кенигзбершка црква

Кула зашиљеног врха некадашњег главног католичког храма у источнопруском Кенигзбергу имала је часовник који је избијао сате. Постављен је средином XVII века, али није преживео до наших дана због Другог светског рата.

Данашњи сат на кули подсећа на некадашњи, али се ради о савременом механизму који време подешава према сателиту.

8. Сочински торањ

Здање железничке станице у Сочију саграђено је по пројекту једног од главних архитеката московског метроа Алексеја Душкина. Он је приликом изградње торња са сатом смислио загонетку коју многи покушавају да одгонетну већ пола века. Градитељ је, наиме, бројчаник украсио знацима Зодијака, али је избацио знакове Водолије, Бика и Шкорпије, заменивши их сазвежђима Запрежних паса, Лабуда и Змије. Све знаке је измешао, оставивши на својим местима само Лава, Девицу и Вагу.

Према једној верзији, загонетна шифра је везана за словенска веровања. Запрежни пси на старим приказима вуку кола Даждбога, покровитеља плодности и Сунчеве светлости. У змијском облику приказује се Велес, бог народних приповедача. А Лада, богиња пролећа и љубави, у словенској митологији је везана за белог лабуда.

Према другој верзији, Душкин, који је био љубитељ архитектонског стила Старог Египта, на бројчанику  је шифром исписао датум завршетка изградње железничке станице.

9. Торањ Суздаљске тврђавe 

На четири сата вожње од Москве налази се древни град Суздаљ, чији је историјски део у значајној мери сачувао првобитни староруски стил и јединствене објекте архитектуре. Један од њих је торањ Суздаљске тврђаве са бројчаником налик на сат Московског кремља. Међутим, на сату у Суздаљу се уместо бројева налазе слова.

Овакви сатови су коришћени у доба пре Петра I, када су бројеви означавани ћириличним словима. Пре Петра су се слова налазила и на сату московског Кремља, али цар-реформатор не само што је поједноставио ћирилицу, него је и увео записивање бројева на западни начин.

10. Водоторањ Раушена  

Водоторањ у Светлогорску, некадашњој немачкој бањи Раушен (до 1947. године), препознатљива је знаменитост овог града. Саграђен је по пројекту архитекте Ота Валтера Кукука 1900-1908. године и припадао је морском лечилишту. Док се чувени сунчани сат на њему појавио за време совјетске власти - 1978. године.

Бројчаник са приказом сунца и знакова Зодијака тако се добро уклопио у изглед зграде да многи мисле да се ту налазио одувек.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“