Сабласни пејзажи из кримске Долине духова (ФОТО)

Путовања
ЕЛЕОНОРА ГОЛДМАН
Кад их покрије магла, ове бизарне стеновите творевине добију мистериозан изглед. Људи у њима запажају различите фигуре: најчешће морске животиње и птице, али понекад и саму царицу Катарину Велику.

Град Алушта на јужној обали Кримског полуострва окружен је масивом Демерџи, где локални становници и путници воле да дођу и уживају у величанственом погледу. Ту се налази вероватно најнеобичнији мистериозни природни феномен на Криму  – Долина духова.

Са научне тачке гледишта ову долину су обликовали вода и ветар, стварајући бизарне облике током неколико хиљада година. 

У долини се налази преко стотину оваквих ерозивних стубова, сваки различите висине – од 10 до 25 метара – и различитог облика. Али какве везе то има са духовима?

Мистика почиње када магла покрије планинске падине. У зависности од угла под којим пада светлост и временских услова, људи уочавају најразличитије призоре. А време се овде мења неколико пута дневно!

„Ако се загледате у сваки камен и употребите машту, можете приметити много занимљивих ствари: фигуре људског облика, животиње, лица. Као да сте закорачили у свет непокретних џиновских бића. А све то је на великој висини, одакле се пружа прелеп поглед на околину“, пише корисник интернета Сергеј. 

А ово је још један утисак путника који је овде боравио ноћу: „Врло језовито место, видео сам најразличитије баба-роге и чудовишта. Ако се овде задесите ноћу, саветујем вам да лампу уперите под своје ноге, тако да не видите застрашујуће сенке свуда унаоколо, и да брзо побегнете што даље како вас не би опколила чудовишта. Међутим, ако вам у животу никада није доста кошмара и језе, онда је ово место за вас.“ 

Туристи су чак неким планинским „скулптурама“ дали имена. Овде је „профил“ сфинге, а тамо су див, три патуљка, орао, горила, па чак и Катарина Велика. Једна група стена носи назив „ђавољи прсти“.  

Наравно, постоји и локална легенда везена за Долину духова. Назив Демерџи на кримскотатарском значи „ковач“. У древна времена на врху планине се налазила ковачница, у којој су номадски освајачи ковали своје непобедиво оружје. Тамо је владала таква врелина да је исушила све потоке и баште. Једна девојка се попела на планину и тражила од главног ковача да напусти овај крај, а он ју је убио. Тада се планина затресла због његовог злодела, а сви освајачи су се претворили у камен. Иначе, овде је било више земљотреса, последњи пут 1927. године.

Пут кроз долину пролази кроз стару шуму у којој се могу видети ретке биљке и животиње. Ту се налази и средњовековна тврђава Фуна (што потиче од грчког „која се пуши“).

Планинарење по овом терену захтева добру кондицију и квалитетну обућу, посебно по кишовитом времену, када стене постану клизаве. Од најближег паркинга на којем можете оставити своја кола до врха долине треба да препешачите око 6 километара.