„Снажан земљотрес потресао обале Камчатке“, „вулкан на Камчатки избацио пепео 4 километра у висину“, „камчатско насеље покривено пепелом“ – овакви наслови у далекоисточним медијима су редовна појава. Управо у овим крајевима Русије дешава се највећи број земљотреса и ерупција вулкана. Али у стварности није све тако страшно.
На Камчатки влада невероватна густина „вулканске присутности“: на полуострву дугом 1.200 и широком 440 километара налази се око 300 угашених и 30 активних вулкана, а сваке године неки од њих се пробуди (понекад и више њих одједном).
Петропавловск-Камчатски, престоница Камчатског краја, окружују три вулкана: Авачински, Корјакски и Козељски (прва два су активна). Сви они се налазе на неколико десетина километара од града, тако да их становници Петропавловска- Камчатског од миља називају „домаћи вулкани“ и посећују их чешће него остале.
Још једно популарно место 70 километара од града је угашени Виључински вулкан, на чијој падини се налази савремени скијашки центар. А у јулу 2021. године на њему је чак одржана једна свадба.
Вулкани Шивелуч и Кључевски, који су ове јесен еруптирали (а Шивелуч и до данас избацује пепео и лaву), налазе се на северу полуострва и насеље Кључи (600 километара од Петропавловска-Камчатског) у њиховом подножју редовно засипају пепелом.
Овде је и најстарија вулканолошка станица у Русији, основана још 1935. године. Осим што вулканолози на друштвеним мрежама редовно објављују најзанимљивије моменте из живота вулкана (што је врло узбудљиво!), при станици се налази и туристички центар за све оне који желе да их погледају изблиза.
„Људи долазе да погледају вулканску активност у свој њеној лепоти и поствулканске природне појаве, да чују хуку фумарола, окупају се у топлим изворима“, каже Алиса из Петропавловска-Камчатског. „Сада еруптира вулкан Шивелуч, буквално смо оставили све и кренули у дубину полуострва да својим очима видимо како тече ужарена лава, јер то је јединствен догађај! На безбедном растојању смо поставили шатор и уживамо у погледу!“
„На Камчатку сам први пут дошао на активни одмор. Желео сам да пробам сурфовање, да видим вулкане и Тихи океан“, каже Алексеј из Надима (Јамал). „Сада овамо долазим тако често да људи понекад мисле да сам мештанин. Лети смо се успињали на вулкане мотоциклима, а зими моторним санкама. Тамо сам пробао 'хели-ски' (пребацивање скијаша хеликоптером до тешко приступачних врхова). А пре неколико недеља сам видео ерупцију вулкана. Задивљујући призор!“
Алексеј каже да је ишао у посету пријатељима на северу полуострва само како би видео ерупцију Шивелуча. Одсео је управо у туристичком центру у насељу Кључи. „Нисам видео пепео, али сам видео веома ужарену лаву“, каже он.
„Министарство за ванредне ситуације не саветује људима да се приближавају вулкану на мање од 15 километара, али неки туристи ипак се пењу на падину, желећи да остваре свој сан.“ По правилу приликом ерупција људи добијају смс-обавештење о могућој опасности, где се упозоравају да не прилазе вулканима.
Што се тиче локалних становника, каже Алексеј, није приметио никакву посебну забринутост поводом чињенице да живе у близини вулкана.
„Рођена сам и одрасла на Камчатки, зато су земљотреси нешто са чим се сусрећем од детињства“, каже Алиса. „Када сам била тинејџерка, памтим дуги период када су земљотреси били свакодневна појава и чинило нам се да смо на њих толико навикли да нас ништа не може изненадити. Али једном је почело снажно подрхтавање када сам била у продавници, и тада сам први пут видела како људе захвата паника. Код излаза је настао хаос.“
Око 20% територије Русије припада сеизмички активним зонама, али само на 5% територије могући су снажни земљотреси, између 8 и 10 степени Рихтерове скале. Најнестабилније подручје је управо обала Тихог океана Русије (Камчатка, Сахалин и Курилска острва), где се протеже расед између тектонских плоча. Ту се бележи око 300 земљотреса годишње, истина, већи део њих је без последица.
„Понекад ми се учини да осећам благо подрхтавање. Али ако нисам сигурна, проверим у вестима, на сајту, на друштвеним мрежама. А после јаког земљотреса сви се обавезно јављају једни другима“, каже Алиса.
Један од последњих снажних земљотреса догодио се 2006. године у Ољуторском рејону на северу полуострва. Тада је из насеља евакуисано преко 1.200 људи, а страдалих није било само зато што се све догодило дању и становници су успели брзо да напусте своје домове. Међутим, једно насеље је било потпуно порушено и нестало је са карте Камчатке.
Како би се у оваквим случајевим избегле жртве све зграде су ојачане. Посебно занимљиво изгледају совјетске зграде од бетонских панела, којима су придодата додатна „ребра“, причвршћене челичне шипке, како се не би распале услед потреса.
Алиса каже да има људи који се толико плаше катаклизме да чак напуштају Камчатку, али већина ипак на то реагује смирено. „Мене одушевљава величанственост природе, усхићује ме свест о томе да у том тренутку директно доживљавам глобалне геолошке и тектонске силе Земље, да живим на тако специфичном месту!“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
