Завирите у Баргузински резерват природе на језеру Бајкал (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Најстарији резерват природе у Русији

Баргузински природни резерват је први такве врсте у Русији. Основан је 11. јануара 1917. године у Бурјатији. Налази се на североисточној обали Бајкала. Од 1986. је уписан на Светску листу резервата биосфере Унеска. Данас се 11. јануар у целој Русији обележава као Дан резервата природе и националних паркова.

Овај резерват је основан ради заштите и обнављања популације баргузинског самура, једне од најлепших (и самим тим најпопуларнијих међу ловцима) представника породице куна у Русији. Првобитно се звао „Резерват баргузинског самура“.

Крзно је вековима било један од најчешћих производа за извоз у Руској империји, а крзно баргузинског самура је било најцењеније јер је невероватно густо и чврсто. Специфично је по томе што има „белу“ меку длаку и није велико (одрасла јединка изгледа као мало маче).

Због тога је почетком 20. века ова грабљивица из тајге практично ишчезла, иако је њена популација некада била веома велика. Тада је у шумама остало мање од 40 јединки, а данас их има 800-1200.

2. Самуров дом

У селу Давша на обали језера Бајкал постоји музеј под називом „Самуров дом“. „Овде људи долазе самуру у госте, а не обрнуто“, пише на огласним таблама музеја.

Популација баргузинског самура је опорављена још током 1930-их, али је лов на њих и даље забрањен. Самури, као и све дивље животиње, обично избегавају људе. Међутим, у Баргузинском резервату инспектори их често примећују у шумарским кућицама. Животиње им прилазе, узимају од њих храну, па им се чак пењу и у руке. И што је најзанимљивије, самури у дивљини деле територију (највише 4 јединке на 1 квадратни километар), али у шумарским кућицама се окупљају понекад и у већем броју, без икаквих конфликата.

„Са једне стране, човек не треба да се меша у природне процесе, и управо због тога су основани резервати, али самури сами прилазе људима и то није случајно. Дешава се да наиђе гладна година“, пише фотограф дивље природе Артур Мурзаханов.

Тако је 2012. године у околини Давше током зиме било и по 7 самура истовремено, и радници резервата су их све хранили. А у пролеће су сви самури отишли – свако се вратио на своју територију.

3. Гмизавци се ретко срећу

Поред самура, у Баргузинском резервату има 40 животињских врста, између осталих лос и крајње редак сибирски мошусни јелен, и наравно, зечеви и медведи. У водама Бајкала има много омуља, велике озимице и штуке. Али зато гмизавце нећете видети. Среће се само пар врста жаба и гуштера, мада није искључено да научници још увек нису довољно добро проучили „ихтиолошку“ страну резервата.

4. Језера, језера, језера...

Баргузински резерват заузима око 3 км обалске линије Бајкала, најдубљег језера на свету. Али поред њега обухвата још 500 већих и мањих језера.

Најпопуларнија за посете су планинска језера у долини реке Шумилихе. То је најјужнија река у резервату, дугачка свега 12 км, али у њеном кориту има много „степеника“ и огранака који формирају водопаде и језера. Многи су окружени громадама стена и усамљеним стенама, и имају необичне камене степенице и облике.

5. Термални извори у тајги

У хладним предгорјима резервата има много термалних извора. Температура воде у њима креће се од 40°C до 65°C. Најпознатији термални извор (и најбоље опремљен за дочек туриста) налази се у ушћу реке Давше. Његова вода има температуру 41-43°C и садржи флуор и силицијумову киселину. Ту су направљена два парна купатила. И наравно, као и у сваком термалном извору, у води се не сме дуго боравити.