Сибирски метро: 7 чињеница о најекстремнијем метроу на свету

Александар Крјажев/Sputnik
Како оштра клима Сибира утиче на подземни транспорт, и који се нестали град Заполарја може видети на зидовима Новосибирског метроа?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Новосибирски метро је једна од седам подземних железница у Русији.

Поред Новосибирска, метро имају Москва, Санкт Петербург, Нижњи Новгород, Самара, Казањ и Јекатеринбург. Међу њима је најисточнији Новосибирск. Зашто је ово једини метро у Сибиру? Ево неколико основних разлога.

1. Борба са климом

За метро у Новосибирску често кажу да је најекстремнији на свету. То не значи да је њиме опасно путовати, него се има у виду сурова клима овог сибирског града. Просечна годишња температура може пасти и испод нуле, зиме су дуге и константно хладне (често испод минус 30 степени Целзијуса), а лето може бити веома топло (више о сибирској клими писали смо овде). Зато је изградња метроа у условима таквих температурних колебања заиста екстремна, као и његова експлоатација.

2. Трећи по саобраћајном оптерећењу у Русији

Портрет Јурија Гагарина, „Гагаринска“ станица Новосибирског метроа.

Новосибирски метро има две линије са једним преседањем у центру. Има 13 станица укупне дужине скоро 16 км. Али упркос скромним размерама, он у просеку годишње превезе 80 милиона путника (у 2022. години је превезао 77,3 милиона путника), а дневно више од 200.000, што га чини трећим најпрометнијим у земљи после метроа у Москви (преко 7 милиона људи дневно) и у Санкт Петербургу (више од 2,5 милиона људи дневно).

3. Сећање на нестали град

„Речна станица“ метроа привлачи највише пажње.

Округли витражни украси на зиду приказују сибирске градове: Новосибирск, Омск, Барнаул, Томск, Бијск, Новокузњецк, Тјумењ, Тобољск и Мангазеју. На карти можете пронаћи све ове градове осим Мангазеје. Она је нестала тако давно да савремени научници нису јединствени ни у лоцирању некадашњег града, ни у самој констатацији да је он уопште постојао.

Према званичним историјским подацима, Мангазеја је била први руски град у Заполарју (на Јамалу, Западни Сибир) који су основали колонисти 1601. године. Био је то богат трговачки град кроз који је пролазио морски пут из Европе у Азију. Користили су га, углавном, Помори. Међутим, већ средином 17. века је транспорт овим морским путем забрањен јер држава није могла да обезбеди царинску контролу, тако да је до краја истог века град престао да постоји.

4. Излази из метроа се често налазе у стамбеним зградама

Новосибирск. Русија. Фрагмент десног крила зграде са улазом на станицу метроа „Трг Лењина“.

Занимљива карактеристика новосибирског метроа су вестибили (предворја) железничких станица које се налазе у склопу обичних стамбених зграда. У другим градовима тако нешто би пре био изузетак него правило, али за овај град је то сасвим логично. Новосибирск је урбанизован великом брзином, постао је милионски град већ 1962. године, и када је 1986. отворен метро, зграде су већ биле густо збијене једна уз другу. Зато су колосеци грађени испод њих.

Поред тога, метро овде није на великој дубини (најдубља је станица „Сибирска“, 16 метара под земљом)

Ево где још можете видети такве излазе из метроа. Зашто су у СССР-у станице метроа прављене у стамбеним зградама?

5. Најдужи метро-мост на свету

Да би стигао од „Речне станице“ до „Студентске“, воз прелази реку Об преко моста за само 4 минута.

Дужина метро-моста која повезује речне обале износи 2.145 метара (од тога 896 метара изнад воде). Због температурних колебања зими се метро-мост скраћује за 50 цм, а лети постаје дужи. Отворен је 1986. године и још увек је најдужи на свету.

Тешко да ћете имати прилику да стојите на мосту и уживате у погледу на велику сибирску реку, јер је већи део пута затворен да би се возови заштитили од ветра.

Планирано је да се 2023. године на мосту отвори станица „Спортивнаја“, и она ће бити четрнаеста.

6. И жетони, и карте

Новосибирски метро је први у Русији прешао на безготовинско плаћање превоза. Прве бесконтактне картице за превоз овде су се појавиле 1996. године (у Москви 1997. године), а плаћање банковном картицом омогућено је од 2016. (у Москви исте године, само пар месеци касније). Са друге стране, када је реч о жетонима (округлим кованицама за метро које су убациване у предвиђени отвор на улазу у станицу), они у Москви нису у употреби још од 1999. године, али се у Новосибирску и даље користе. Другим речима, превоз се овде може платити и жетонима, а такође бесконтактним картицама за превоз и банковним картицама.

7. А шта је са другим сибирским метроима?

У Сибиру су постојали и други пројекти за изградњу подземних железница. Деведесетих година прошлог века било је планирано отварање метроа у Омску, суседном милионском граду. Тамо већ постоји ЈЕДНА станица, која представља прави уметнички објекат (више о томе сазнајте овде https://rs.rbth.com/zivot/92695-omski-metro). Међутим, радови на пројекту су обустављени и тешко да ће он бити реализован.

А у Краснојарску, такође граду са милион становника, изградња метроа ће бити завршена до 2026. године, и тада ће овај метро бити најисточнији у Русији. И ми ћемо вас сигурно обавестити о томе!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“