Балтичка фока: морски сисар крупних очију из Петербурга

Средином јула 2022. године петербуршке друштвене мреже освојио је снимак фоке која је изашла из воде и опружила се на степеништу кеја, уживајући у градском сумраку. „Крофница“, „звезда“, па чак и „симбол града“ – тако су становници Петербурга прокоментарисали њену појаву. Ради се о балтичкој фоки, подврсти прстенастих фока, која живи у водама Финског залива. Веома је ретка.

Угрожена врста

У Финском заливу живи 200-300 балтичких фока, при чему је већи део њих на територији Русије (известан број фока може се наћи и у близини Естоније и Финске). Њихова популација почела је нагло да опада крајем XX века и уврштене су у Књигу угрожених врста Санкт Петербурга.

Тачан разлог до данас није утврђен. Неки научници сматрају да је то последица људског утицаја, а други да разлог лежи у сувише топлим зимама са мало снега. Наиме, како би донела на свет и отхранила младунце фоки је потребан приобални слој леда који се стабилно држи најмање месец дана, а због топлих зима леда често нема довољно.

Сићушну исцрпљену младунчад балтичких фока на обали Финског залива често проналазе рибари и туристи. Донедавно нико није знао шта ће с њима у таквим случајевима. Тек почетком 2000-их појавили су се волонтери-зоолози Вјачеслав Алексејев и Јелена Андријевска, који су почели да се баве спасавањем и рехабилитацијом фока. Од 2014. године у Петербургу под њиховим руководством функционише Фондација пријатеља балтичке фоке. А управа градског канала је у насељу Рјепино издвојила простор за рехабилитациони центар. Управо на том месту младунчад се припремају за живот у дивљини. Данас у својој евиденцији рехабилитациони центар има преко 130 спасених фока.

У Петербург стижу каналима

Санкт Петербург лежи на реци Неви (која повезује језеро Ладога са Финским заливом) и сав је испресецан каналима, због чега је познат као „Северна Венеција“. Управо захваљујући овим каналима балтичке фоке стижу у град. На пример, једна становница Петербурга је у новембру 2022. године снимила балтичку фоку како лови у речици код станице метроа Нарвскаја.

Фоке су уочене и у центру града у каналу Грибоједова, у Петропавловској тврђави и на више кејева у граду. Данас многи Петербуржани знају да ако фоке изгледају здраво и ухрањено, не треба одмах паничити. Животиња може просто да предахне на обали, ужива у заласку сунца, а затим оде својим путем. Али, ако се види да је фока у лошем стању, обавезно треба обавестити зоологе.

Ипак, градске фоке су реткост. Обично дивље животиње избегавају људе и одлазе нешто западније од острва Котлин.

Тешке и округле

Фоке, уопште узев, нису велике животиње. Али балтичке спадају међу најкрупније врсте. Могу бити дуге до метар и по, а тешке 120-130 килограма. Просто им је потребан дебео слој поткожног сала за опстанак у хладним водама Балтика.  

Шара у облику светлосивих прстенова на тамном крзну даје им посебно дражестан изглед, а крупне тамне очи без дна истопиће свако срце.

Овај незабораван поглед њихових очију настаје при дужем боравку животиња ван воде. Наиме, њихов организам тада излучује специјални секрет који одржава влажност слузокоже и даје очима посебан сјај.

Не заборавите да се ради о месоједу

Иако су изузетно симпатичне, фоке су, као и сви туљани, пре свега месоједи. Не друже се међусобно, али повремено се одмарају на камењу недалеко једне од других, јер тако лакше уочавају опасност.

Међу јаким зубима фока може да држи клизаву и крупну рибу, тако да без проблеме може и вас да угризе. Зато, благо говорећи, не препоручујемо да покушате да је помилујете.

Придржавају се дневног распореда  

Руски зоолози су 2017. године спровели посматрање и праћење балтичких фока помоћу фото-замки. Открили су да се оне придржавају строгог дневног распореда.

У лов полазе у 7: 30 ујутро, а на своје омиљено камење за одмор враћају се после 15:30. Притом ујутро крећу све заједно, а враћају се једна по једна. Научници су такође запазили да је фока увече више него ујутро, што значи да неке од њих у лов одлазе раније, пре свитања.

Могу да се навикну на присуство људи

Балтичка фока има најближег рођака под називом ладошка прстенаста фока, која настањује језеро Ладога. Нешто је ситнија од балтичке, али је исто тако симпатична и дружељубива. Управо овој подврсти припадају најпознатије фоке Петербурга – Крошик и Шлисик, које су становници града спасли пре неколико година и однели у Фондацију пријатеља балтичке фоке.

Неколико пута Фондација је покушала да их врати у природу, али оне се, након што се мало промувају по „дивљим“ водама, поново враћају људима. На крају је одлучено да их задрже у базену рехабилитационог центра, на њихово велико задовољство. Стручњаци центра сматрају да је то последица чињенице да су пронађене у сасвим раном узрасту. 

Погледајте само како јуре на доручак!