Дивногорје: како изгледа манастир уклесан у креди (ФОТО)

Месташце скривено између поља и брда, 650 километара јужно од Москве и 150 километара јужно од Вороњежа. Туристи овамо често долазе лети, тако што скрену са ауто-пута који води до мора.

Када угледа ово место, путник схвата зашто се назива Дивногорје. Локални житељи називају га просто Диви.  

Дивногорје је чувено по снежнобелим брдима од креде и монолитном стењу које искрсава усред руског зеленог пејзажа. Оно се уздиже на обали реке Тихаја Сосна, недалеко од њеног ушћа у Дон. Тако да се ту могу видети и брдовит крај и живописна речна долина.

Једно од првих писмених спомињања овог места потиче с краја XIV века. Монах из пратње митрополита Пимена је записао да је видео беле камене стубове који се „дивно“ и „красно“  уздижу на обали реке Тихаја Сосна.

Усред ових природних лепота налази се манастир. Локална легенда каже да су још у XII веку јеромонаси-ходочасници Ксенофонт и Јоасаф из Сицилије тражили уточиште у руским земљама и дошли овамо доневши са собом чудотворну икону Богородице Сицилијанске. И наводно је управо у њихово време овде настао први пећински храм издубљен у стенама.

Али са сигурношћу се зна да је манастир овде основан 1653. године. Више пута је био мета напада Кримских Татара, јер се налазио на путу од Русије до Кримског каната. Зато је чак био окружен дрвеним зидинама које нису сачуване до данас.

Тада је у XVII веку у мекој стени (креди) издубљен први пећински храм у част светог Јована Претече.

Од времена Петра I многи путници ка југу, до Азова, овде су се заустављали на ноћење. И на све те путнике ове беле стене пирамидалног облика остављале су невероватан утисак.

1699. године манастир је посетио и сам Петар I, чак је ту ручао рибу коју су монаси уловили у оближњој реци. За време Катарине II манастир је изгубио своје поседе и средства за издржавање, па је затворен.

Поново је отворен тек у XIX веку. Постао је значајан духовни центар руског југа. Према легенди, за време епидемије колере недалеко од манастира је пронађена чудотворна Сицилијанска икона Богородице (тако је, очигледно, настала и легенда о монасима са Сицилије). У њену част је освештан олтар друге пештерске цркве.

Монаси су сами у стени издубили не само цркву, него и читав пећински свет: дворане, пролазе, степенице, ћелије, чак и први спрат са трпезаријом.

Осим тога, Дивногорски манастир поседује и „обичну“ цркву посвећену Успењу Пресвете Богородице.

У совјетско доба пећински храмови су запуштени и тек деведесетих година поново обновљени. Данас у летње време тамо се одржавају богослужења.

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи