Марсовци су међу нама, и то није шала. На карти Русије можете наћи мноштво насељених места која носе имена небеских тела. У Русији у разним регионима постоје и „Марс“, и „Венера“, и „Јупитер“, и „Месец“, и „Орион“. Тамо се, међутим, не врше никаква космичка истраживања и не обучавају се космонаути. Због чега су онда добили космичка имена?
Марс, село у Рузском рејону Московске области.
Mark Nakoykher (CC BY-SA 4.0)На северозападу Москве, у близини древног града Руза, налази се путоказ за село Марс. Поред њега нико не може да прође, а да се не фотографише за успомену. Данас у селу живи само неколико десетина Марсоваца, тј. његових становника, и нема никаквих знаменитости.
Слична села постоје у Ростовској, Орловској, Нижегородској, Кировској, Калушкој и Курганској области, као и у Башкирији (Република Башкортостан). И сва су заиста добила име по планети Марс.
Друга по популарности је Венера. Насеља која су добила име по овој планети постоје у близини Самаре, Оренбурга, и у Мордовији. Село Венера у Липецкој области седамдесетих година прошлог века постало је микрорејон града Липецка.
Село Марс. Поглед са фестивалског пропланка високе обале Међуречја. Фестивал „Радост живота 2019“.
Иван Кривошејев (CC BY-SA 4.0)Неколико села у Башкирији и Брјанској области носе име Јупитер, у Оренбуршкој области постоји село Уран, а у Татарстану се налази село Нептун. У близини Смоленска и Туле постоје насеља која се зову Луна (Месец ). А Чувашија и Мордовија имају своје Поларне звезде, тј. насеља која су добила име у част Северњаче.
Сва ова насеља настала су током 1920-их и 1930-их када је млада совјетска држава интензивно радила на описмењавању и културном просвећивању становништва. Совјетски локални етнограф Валентин Прохоров, који је проучавао топонимику Липецке и Вороњешке области, забележио је да су „космички“ називи последица ширења знања о атеизму и природним наукама на селу.
Село Марс, колхоз „Црвени партизан" у Ростовској области, 1969.
В. Козлов/SputnikЈедна од главних тема тог периода био је рад научника Константина Циолковског о освајању космоса, који је романтизиран у масовној култури и штампан у великом тиражу.
Године 1924. појавио се филм „Аелита“ заснован на причи Алексеја Толстоја о лету на Марс и плановима њених јунака да тамо организују револуцију. А 1935. снимљен је филм „Свемирски лет” о експедицији на Месец, за који је сценарио написан у консултацији са Циолковским. Оба филма су имала огроман успех.
Насеља која су у то доба настала добила су своје називе у духу времена и сачувала их до данас.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу