Марс, Венера и Уран: Обична руска села са именима планета Сунчевог система

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Марсовци су међу нама, и то није шала. На карти Русије можете наћи мноштво насељених места која носе имена небеских тела. У Русији у разним регионима постоје и „Марс“, и „Венера“, и „Јупитер“, и „Месец“, и „Орион“. Тамо се, међутим, не врше никаква космичка истраживања и не обучавају се космонаути. Због чега су онда добили космичка имена?

„Сунчев систем“ на Земљи

На северозападу Москве, у близини древног града Руза, налази се путоказ за село Марс. Поред њега нико не може да прође, а да се не фотографише за успомену. Данас у селу живи само неколико десетина Марсоваца, тј. његових становника, и нема никаквих знаменитости.

Слична села постоје у Ростовској, Орловској, Нижегородској, Кировској, Калушкој и Курганској области, као и у Башкирији (Република Башкортостан). И сва су заиста добила име по планети Марс.

Друга по популарности је Венера. Насеља која су добила име по овој планети постоје у близини Самаре, Оренбурга, и у Мордовији. Село Венера у Липецкој области седамдесетих година прошлог века постало је микрорејон града Липецка.

Неколико села у Башкирији и Брјанској области носе име Јупитер, у Оренбуршкој области постоји село Уран, а у Татарстану се налази село Нептун. У близини Смоленска и Туле постоје насеља која се зову Луна (Месец ). А Чувашија и Мордовија имају своје Поларне звезде, тј. насеља која су добила име у част Северњаче.

Снови о космосу

Сва ова насеља настала су током 1920-их и 1930-их када је млада совјетска држава интензивно радила на описмењавању и културном просвећивању становништва. Совјетски локални етнограф Валентин Прохоров, који је проучавао топонимику Липецке и Вороњешке области, забележио је да су „космички“ називи последица ширења знања о атеизму и природним наукама на селу.

Једна од главних тема тог периода био је рад научника Константина Циолковског о освајању космоса, који је романтизиран у масовној култури и штампан у великом тиражу.

Године 1924. појавио се филм „Аелита“ заснован на причи Алексеја Толстоја о лету на Марс и плановима њених јунака да тамо организују револуцију. А 1935. снимљен је филм „Свемирски лет” о експедицији на Месец, за који је сценарио написан у консултацији са Циолковским. Оба филма су имала огроман успех.

Насеља која су у то доба настала добила су своје називе у духу времена и сачувала их до данас.