Зашто су поларне лисице највећи хулигани руске тундре? (ФОТО)

Да ли се сећате да смо писали о дивљим лисицама које људима краду обојке и батеријске лампе? У Русији лисице живе свуда, од Калињинграда до Владивостока. А на Арктику станује њихова рођака поларна лисица. Иако је по изгледу врло симпатично биће, управо она је главни крадљивац и хулиган Дивљег Севера.

Односи све што се једе  

По правилу се дивље животиње склањају од људи, али поларне лисице (и, наравно, њихове риђе сроднице) одавно су схватиле повезаност између човека и хране. Не, наравно, не једу људе, али знају да човек обично код себе има нешто укусно што се може украсти. 

Поларна лисица је по својој природи мали грабљивац (до 8 килограма тежине), налик на обичну лисицу само са белим крзном. Лови ситне глодаре као што су мишеви и леминзи. То овако изгледа.

Поларне лисице насељавају рејоне Европе, Азије и Америке иза поларника, а посебно их много има на острвима и чак на плутајућим ледницима Северног леденог океана. Воле брдовиту тундру, па чак и арктичке пустиње.

Притом се поларне лисице уопште не плаше цивилизације и ако се у њиховој близини нађе човек који пеца, оне ће обавезно прићи да га упознају. Ако им притом нико не понуди послужење, неће оклевати да се саме послуже. Зато људи који живе и раде на Арктику кажу да сву храну треба сакривати од поларних лисица тако да не шири мирисе који их привлаче, иначе ће и не трепнувши одвући читаву кесу са вашим ђаконијама. Зар тако много једу? Заправо не, само воле да праве залихе.

С обзиром да подсећају на обичне лисице и на читав род паса, људи покушавају да их припитоме хранећи их. Поларне лисице заиста могу да се „спријатеље“ са људима и да им дозволе да их помилују. Наравно, ако заузврат добију нешто укусно.

Поларне лисице нису дрске само према људима, него и према другим животињама. Не плаше се чак да приђу белом медведу како би му украле улов.

Архитекте подземља тундре

Замислите да се налазите у тундри иза поларника, где нема скоро никаквог растиња, а вечитог леда има напретек. Где бисте се сместили да сте поларна лисица? Наравно, под земљу. Испоставља се да ове животиње себи не копају само јаме, него читаве компликоване конструкције. Бирају благо узвишена места (где је лакше копати, јер је тло мекше, а такође мање изложено ветру) или преузимају раније ископане јаме, а затим праве мрежу компликованих тунела. Свеже јаме имају до десет улаза, док старе јаме, којима је десетак година, могу имати чак до осамдесет. Породице поларних лисица могу генерацијама да користе једну јаму, ако на том месту има довољно хране. 

Отпорне на хладноћу

Природа је за поларне лисице смислила необичан механизам за преживљавање. У поларним рејонима је веома ветровито, а температуре достижу -70 степени Целзијуса. Али поларна лисица не тоне у зимски сан и њен метаболизам се не успорава (него се чак убрзава). Напротив, управо зими је у најбољој форми. Као прво, крзно поларне лисице је веома густо и топло (због чега је увек била једна од главних мета произвођача крзна; наиме, бунда од беле лисице спада међу најдуговечније и може се носити више од 10 сезона). Као друго, поларна лисица спава или се одмара склупчана, што јој омогућава да смањи одавање топлоте. Томе доприносе и мале шапе и заобљене уши. А свој пуфнасти реп користи као покривач.

Нису увек беле

Лети и зими поларна лисица изгледа као две сасвим различите животиње. Наиме, она има две бунде и мења их у складу са сезоном. На јесен и зиму је бела (најпуфнастија је у јануару-фебруару, кад владају највеће хладноће), док је на пролеће и лето сиве или тамнобраон броје. Осим тога, на Далеком истоку станују веома ретке подврсте поларне лисице, које су у Русији заштићене. Најпознатије међу њима су плаве лисице  које насељавају неколико усамљених јужних Курилских острва.  Такође, на Командорским острвима живи нешто крупнија подврста плавих лисица – медновске. Њихова специфичност је у томе што им је крзно исте боје и зими и лети (сиво-мрко). У ретким случајевима у природи се срећу и светлосиве лисице.

На овом снимку можете видети како плаве лисице помажу људима да сниме репортажу о Командорским острвима, тражећи заузврат само рибу.