Север у Русији није увек географски појам. Често има везе са историјом или чак економијом.
Шта замишљате када читате о Руском Северу? Вероватно огромне дрвене куће, старе величанствене цркве, густе шуме препуне боровница и арктичких малина, хладне реке стеновитих обала. Све у свему, тако и јесте. Али најважнији су људи који тамо живе.
Архангељска област Русије
Legion MediaПрвобитно је појам Руског Севера настао крајем XIX века у записима архангељског губернатора као ознака културе људи на северозападу Русије. Затим је израз коришћен у књижевности и научним истраживањима. Становници Руског Севера заиста су повезани заједничком културом, начином живота, посвећени су очувању старих обичаја и имају сличан говор, такозвано „окање“, односно, изговарају „о“ чак и када није под нагласком (по правилу руског језика ненаглашено „о“ се изговара као „а“).
Соловецка острва
Јулија Леонтјева/Getty ImagesОсим тога, имају сличну кухињу (углавном једноставна и храњива јела од рибе) и сличне занате. Многи од становника Руског Севера потомци су Помора (или савремени Помори).
Територијално насељавају обале Баренцовог и Белог мора, као и реке Северне Двине. Границе Руског Севера не поклапају се увек са административним границама руских региона. Оне делимично обухватају Архангељску, Мурманску, Јарославску, Кировску, Лењинградску област, као и републике Карелија и Коми и Ненецки аутономни округ.
Напуштена црква Свете Петке, Кенозерски национални парк, Архангељска област.
longtaildog/Getty ImagesУ потпуности Руском Северу припада Вологодска област, а град Вологда се сматра за срце ове културолошке регије.
Појам Крајњег Севера настао је у СССР-у тридесетих година како би се означили рејони са тешким условима живота. Главни критеријум је био отежана приступачност, непостојање саобраћајне везе са другим регионима током читаве године. Осим тога, ту владају вечни снег и лед, тло није плодно, а зиме су дуге.
Таквим рејонима припадају територије иза поларника, Далеки исток, део Урала, неки рејони Јужног Сибира (удаљена насеља Туве и Алтаја). И мада они географски нису сви на северу, на законодавном нивоу припадају Крајњем Северу. Тако испада да Крајњи Север заузима око 70% територије земље!
Анадир
Андреј Зима/SputnikУпркос тако огромној територији, на Крајњем Северу живи мање од 12 милиона становника, односно само 7% становништва Русије. Али за њих су предвиђени специјални програми подршке. Ту припадају такозвани „северни коефицијент“ (додатак стажу), додатни одмор, плаћање превоза до места одмора једном у две године, плаћено пресељење за одлазак на рад у рејоне Крајњег Севера.
Салехард
Александар Рјумин/TASSТакође, сваке године уочи зимске сезоне (која почиње средином јесени или раније) држава организује „северно снабдевање“. У удаљене рејоне тада се пребацују енергенти, лекови, намирнице, роба за свакодневну употребу. Наравно, има и приватних добављача.
А под Заполарјем се подразумевају управо области северно од поларника. Међу њима су територије Мурманске области, Ненецког аутономног округа, Јамало-ненецког аутономног округа, север Краснојарског краја (град Нориљск), град Воркута у Републици Коми и друге. Ту спадају како делови копна, тако и велики број острва у Северном леденом океану, укључујући ненасељена.
Мурманск
Medvedkov/Getty ImagesПреко Арктика пролази Северни морски пут, односно најкраћи пут између Европе и Азије преко Северног леденог океана. Такође, овде се налазе богате резерве слатке воде и руда. Поред Русије, поларне територије поседују САД, Норвешка, Канада и Данска. Горња граница је Северни пол, а димензије сектора и права на коришћење водених површина регулисани су међународним конвенцијама.
Нориљск
Светлана Шевченко/SputnikОсим тога, у Русији је почетком двехиљадитих уведен појам Арктичке зоне. То је посебна економска зона у којој инвеститори имају одређене олакшице. Њој припадају, осим области Заполарја, и неке територије јужно од поларника, на пример, град Архангељск.
Варзуга
Јевгениј Шелковников (CC BY-SA 4.0)Наравно, у Русији постоје и таква места која се налазе иза поларника у удаљеним регионима, а чувају старе руске обичаје. То су, на пример, стара села Осино и Великовисочноје у Заполарном рејону Ненецког аутономног округа, основана у XVI веку. У Мурманској области то су села Умба и Варзуга, основана средином XV века.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу