Зашто матурска прослава у Санкт Петербургу носи назив „Гримизна једра“?

Крај је јуна. Беле су ноћи у Петербургу. У позно вече, када се на град спусти сумрак, на Неву испловљава елегантни једрењак са црвеним једрима. Он плови дуж Дворског кеја испод подигнутих мостова док око њега блиста ватромет, а све то са обале посматрају на хиљаде раздраганих матураната.

Управо тако у Санкт Петербургу изгледа најатрактивнији догађај године – матурска прослава „Гримизна једра“... Али како је она настала и зашто носи такав назив?

Приповетка и филм „Гримизна једра“

Бајковита приповетка совјетског писца Александра Грина објављена је 1923. године. Према заплету књиге, девојчица која воли да сањари по имену Асољ живи са оцем морнаром поред мора у измишљеној земљи. Једном она сретне лутајућег приповедача који јој каже да ће једног дана са обале угледати дивни једрењак са гримизним једрима. На њему ће допловити прелепи принц  и одвести је у чудесне земље преко мора.

Кадар из филма „Гримизна једра“

Мосфильм, 1961./Sputnik

Отада девојчица чврсто верује у ту бајку. Она и отац живе у немаштини и сви се подсмевају њој и њеној вери. Али она не сумња.

Много година касније богати младић Греј, који је побегао од куће и постао капетан, угледа девојку невероватне лепоте и на први поглед се заљуби у њу. А у локалној гостионици чује подсмешљиву причу о гримизним једрима. Тада он купи две хиљаде квадратних метара јаркоцрвене тканине и нареди да се од ње направе једра за његов брод.

Рано ујутро Асољ угледа на мору брод са гримизним једрима. Од брода ка обали у чамцу доплови младић, који поведе Асољ са собом.

Ова прича говори о томе да се животни сан обавезно остварује ако човек у њега дубоко верује. Као и о томе да је срце које воли ради драге особе способно на велике подвиге.

Кадар из филма „Гримизна једра“

Мосфильм, 1961.

Екранизација „Гримизних једара“ снимљена је 1961. године. Филм је освојио совјетску публику и постигао велику гледаност. Улогу Асољ тумачила је лепотица Анастасија Вертинска, а улогу Греја Василиј Лановој. Филм је био толико популаран да су неки совјетски родитељи својим девојчицама дали име Асољ.

Прослава „Гримизна једра“

Совјетска деца, која су и раније била очарана бајковитим причама и волела да читају романе о далеким путовањима, просто су обожавала бајку о „Гримизним једрима“.

Предузимљиви ђаци завршних разреда лењинградских средњих школа су 1968. године предложили да се одржи прослава „Гримизна једра“. Преко 25 хиљада матураната окупило се 28. јуна на широкој Неви на коју је испловио величанствени једрењак „Нада“ (извесно време носио је име „Лењинград“). Каснијих година га је сменио једрењак „Кодор“.

„Гримизна једра“ у Лењинграду, 1971.

Рудолф Кучеров/Sputnik

Био је то почетак традиције. Празник се славио сваке године са пуно помпе. Његов смисао је био у томе да матуранти када заврше средњу школу ступају у нови живот, где сви њихови снови могу да се остваре и где их очекује светла будућност. Парола празника је: „Младима су сви путеви отворени“.

Али 1979. године на врхунцу епохе „стагнације“ градске власти су укинуле масовна окупљања младих као што је овај празник. Прослава је пребачена на стадион. После распада СССР-а на матурско вече су на Неви почели да се појављују приватни бродови са црвеним једрима, у знак сећања на празник.

Петар Коваљов/TASS

Обнову празника је 2005. године иницирао Владимир Путин. Он је сам завршио школу у Лењинграду 1970. године, када се празник славио са великим одушевљењем. Од 2005. године редовно се одржава ова велика прослава са концертом, величанственим ватрометом и милионима гледалаца. Симбол празника је једрењак „Русија“, специјално купљен и рестауриран за „Гримизна једра“.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!