На Листи светске баштине УНЕСКО-а ово је највећи историјски и културни објекат. У овом прилогу наводимо само главне знаменитости Санкт Петербурга које обавезно треба упознати. Додали смо и неколико нових локација које нису на списку УНЕСКО-а.
Зимски дворац је дуже од 150 година био главна царска палата Русије. То је пета царска резиденција која је изграђена на овом месту од 1712. године. Прва владарка ове палате била је царица Катарина II.
У склопу царске резиденције је за чување збирке њених слика и скулптура изграђена помоћна зграда, коју је добила назив Ермитаж. Главни музејски комплекс Ермитажа, једног од највећих музеја на свету, данас обухвата шест зграда, укључујући и Зимски дворац.
О Ермитажу смо писали овде, а о томе како не треба планирати посету у овај музеј прочитајте овде.
Сазнајте зашто се дворац зове Зимски и друге чињенице о бившој резиденцији руских царева!
Овај дворац је познат пре свега као највећа светска ризница руске уметности. Његову основу чини приватна колекција императора Александра III, главног покровитеља националне културе своје епохе.
Овде можете више сазнати о томе како се појавио Руски музеј.
По луксузном дизајну ова вила се може поредити са резиденцијама чланова царске породице. Била је то једна од 57 палата у власништу кнезова Јусупових, племићке породице која је спадала међу најбогатије у Русији. Сама зграда је позната по томе што је у њој убијен Григорије Распућин, „старац“ који је био близак са породицом цара Николаја II.
Више о Јусуповском дворцу.
Чувени мост у Санкт Петербургу који је постао симбол града. Његов централни двокрилни распон, подигнут у сезони белих ноћи (можете их видети недељу дана пре и недељу дана после 21. јуна), вероватно је најчешће фотографисани призор у граду.
Најнеобичнији петербуршки мост на реци Неви саграђен је 1911. године. Има две централне куле и два лука. Повезује две знамените локације града – Смољни храм и Охтински рт, где се налазила шведска тврђава Ниеншанц, демонтирана у првој половини 18. века.
Овај непокретни мост преко реке Фонтанке са три распона и благим луковима украшен је композицијом „Укротитељи коња“, коју чине четири бронзане скулптуре аутора Петра Клода. Аничков мост је омиљена фото-локација Невског проспекта.
Детаљније о овом и о другим мостовима Санкт Петербурга.
Храм је подигнут на месту убиства цара Александра II. Један од чланова терористичке организације „Народна воља“ 1881. године је бацио бомбу императору под ноге. Био је то шести атентат на цара. Овога пута су убице постигле свој циљ.
Изградња је почела 1883, а храм је освећен тек 1907. године. Споља он личи на Храм Василија Блаженог са Црвеног трга у Москви. Изнутра су његови зидови и сводови потпуно прекривени мозаиком.
Више о Храму Спаса на Крви.
Исакијевски храм, подигнут 1858. године, изграђен је на истом месту на коме су се пре њега налазила три храма, почев од 1710. године (да подсетимо, Петербург је основан 1703. године). Грађен је 40 година. Висок је 101,5 метара, а на висини од 43 метра налази се спољни балкон са стубовима са ког се пружа поглед на цео град.
Више о Исакијевском храму.
У храму Спаса на Крви и Исакијевском храму богослужења се врше недељом и другим црквеним празницима (и тада је улаз бесплатан), док осталим данима ове две цркве служе као музеји.
Казањска саборна црква налази се у центру Невског проспекта и поштује се као споменик руске војне славе. Освећена је 1811. године, тј. годину дана пре победе у Отаџбинском рату 1812. Касније су овде донети војни трофеји, а 1813. године у левом дозиданом делу храма сахрањен је фелдмаршал Михаил Кутузов, главни командант руске војске у овом рату. У храму се чува Казањска икона Пресвете Богородице, једна од најпоштованијих светиња Руске православне цркве.
Више о Казањском храму!
Налепши кеј Санкт Петербурга дугачак је скоро два километра. Дуж њега се налазе Зимски дворац и зграда музеја Ермитаж, Летња башта, Мермерна палата (огранак Руског музеја) и друге значајне палате и виле. Са кеја се пружа прелеп поглед на Петропавловску тврђаву и источну обалу Васиљевског острва (Стрелка).
Централни део архитектонског ансамба Стрелке чине зграде Берзе, Зоолошког музеја, Музеја земљишта и трг са чувеним Ростралним стубовима. Ти стубови су некада служили као светионици за бродове који су пристизали у луку, која се ту налазила до 1885. године. Са обе стране Стрелке су мостови – Дворски и Берзански.
Више о Ростралним стубовима!
Најатрактивнији кеј у граду налази се на територији јавног простора која је некад припадала првој фабрици каблова у Русији. Са њега се пружа поглед на Мост са кабловима преко пловног пута за бродове, као и на Морско пристаниште, луку и кранове Канонерске фабрике за ремонт бродова.
Лука Севкабељ се може похвалити мноштвом кафића, ресторана и дизајнерских продавница. Овде се одржавају и изложбе, екскурзије, концерти, фестивали и базари.
Како упознати Санкт Петербург са воде
Ово је главни градски трг. На њему се налазе Зимски дворац, зграда Главног штаба (коју деле Музеј Ермитаж и војна команда Западног војног округа), као и други објекти који припадају музеју. У центру трга је Александров стуб са статуом анђела на врху.
Више о анђелу и другим митским бићима Санкт Петербурга
Руске власти су 1924. разматрале могућност да скулптуру анђела замене статуом Владимира Лењина, који је умро те године, али су ипак одустале од те идеје. Данас се на Дворском тргу одржавају главне градске манифестације.
Трг је добио име по згради Сената – највишег органа државне власти Руске империје. Сада се у згради налази Уставни суд Руске Федерације. На тргу је „Бронзани коњаник“, споменик откривен 1782. године и посвећен Петру I.
Дест чињеница о Бронзаном коњанику, чувеном симболу града на Неви
Сенатски трг је 1925. године преименован у Трг декабриста, у част чланова тајних племићких друштава који су на овом месту у децембру 1825. године организовали бунт против царског режима. У СССР-у је помпезно обележена стогодишњица покушаја државног удара са циљем да се обори аутократија и укине кметство. Тргу је 2008. године враћен првобитни назив.
У доба Петра I ово место је било велика ливада и служило је за параде и смотре војних јединица. Касније су ту почеле да се одржавају и спортске манифестације. Полигон је добио назив Марсово поље тек 1805. године у част Марса, древног римског бога рата.
Овде се у априлу 1917. појавила масовна гробница убијених током Фебруарске револуције (од 23 до 27. фебруара 1917).
Како је изгледао Санкт Петербург 1917. године
У новембру 1918. бољшевици су претворили Марсово поље у некрополу и преименовали га у „Трг жртава револуције“. Ту је до 1933. године било гробље. Током опсаде Лењинграда 1942. године трг је претворен у повртњаке, да би му 1944. било враћено историјско име, а 1957. се на њему појавио први званични „вечни пламен” на територији СССР-а, са ког је 10 година касније запаљена ватра на Гробу незнаног јунака у Москви.
Ово речно острвце претворено је у парк 1704. године по наређењу Петра I. Првобитно је овде била царева затворена летња резиденција, уређена по узору на Версајски парк. По жељи оснивача парк је украшен фонтанама и мермерним скулптурама италијанских аутора (данас у Летњем врту могу да се виде њихове копије) које су изгубљене за време поплаве 1777. године и обновљене тек у 21. веку. Летњи врт је за ширу јавност 1752. године отворила императорка Јелизавета, ћерка Петра I.
Уз луку Севкабељ отворен је још један модерни јавни простор на месту некадашњег индустријског објекта. У време Петра I овде се сушило дрво намењено за градњу бродова. Касније је ту био затвор, а затим војнопоморски објекти.
Сада се у згради морског затвора налазе бутици и ресторани, а у командантовој кући је дечји центар. Лети се на травњаку у центру острва одржавају фестивали, а зими се прави клизалиште.
Више о Новој Холандији
Овај врт се појавио на мапи Санкт Петербурга по указу Петра I у исто време када и оближњи Летњи врт. Налази се поред Михајловског дворца (Руског музеја) и Храма Спаса на Крви, и представља мали парк са широким алејама и маленим језером.
Једна је од најстаријих ботаничких башти у Русији. Њена колекција почела је да се формира у 18. веку, када је Петар I прогласио Санкт Петербург за главни град Русије и наредио стварање Апотекарске баште. Комплекс обухвата стакленике, парк са јапанским вртом, музеј и расадник биљака.
Санкт Петербург води своје порекло од Петропавловске тврђаве која је подигнута на Зечијем острву и никад није учествовала ни у једном боју. Дан када су положени темељи, 27. мај 1703. године, сматра се датумом оснивања града.
По ободу острва изграђен је систем утврђења, унутар утврђења се налази Храм светих апостола Петра и Павла, који је служио као имперторска гробница, а такође Ковница новца која ради од 1724, некадашњи затвор за политичке затворенике, куће за становање официра и инжењера, и друге зграде. Сада су у њима музејске експозиције. По традицији, од 1873. године свакога дана тачно у подне пуцњем из артиљеријског оруђа на бастиону Наришкин означава се тачно време.
Све о најнеобичнијој тврђави у Русији
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
