Место на коме се не може веровати компасу налази се на граници три области, Курске, Белгородске и Орловске. Курска магнетна аномалија је једно од подручја са највећим залихама руде гвожђа на свету. И управо стога казаљка компаса овде потпуно полуди.
Рудник је активан, али су групни обиласци могући (осим када се врше минирања). Најбољи поглед на рудник је са горњег видиковца.
Село Мољобка у Пермском крају привлачи уфологе и туристе од осамдесетих година прошлог века, а неки чак сматрају да се овде налази нешто попут космодрома за НЛО објекте. А како другачије објаснити кругове на трави на Пољу ужаса или мале пирамиде?
Једно место је чак добило име „телефонска говорница“. Само овде, на простору од око четири квадратна метра се може ухватити одличан сигнал мобилне мреже.
Можда сте већ чули за древни град Аркаим у Чељабинској области. Откривен је крајем осамдесетих година у току припрема градње акумулационог језера у том рејону. Ископавања су показала да насеље потиче из периода од двадесетог до дванаестог века пре наше ере, односно вршњак је египатских пирамида. Име Аркаим (гребен) дали су му совјетски археолози по имену оближњег вулкана. Научници сматрају да је град постојао око 200 година, а затим је напуштен, али пре тога спаљен.
У радијусу од 350 километара пронађени су темељи још око двадесетак насеобина и зато је то место названо „земља градова“.
Стручњаци верују да у „земљи градова“ нико није живео, већ се долазило ради вршења обреда, одржавања колективних празника, као и због израде бронзаних предмета. Кад се нађу у „земљи градова“ неки људи осећају ничим изазвано узнемирење, повишени притисак и температуру.
У националном парку Куршка коса недалеко од Калињинграда може се видети загонетна шума. Стабла борова увијају се у спирале или прстенове. Ало ако сте мислили да је то некаква стара шума, преварили сте се. Дрвеће је засађено тек шездесетих година прошлог века, како би се учврстило пешчано земљиште. Не „плеше“ цела шума, него само један њен део.
О шуми се испредају бројне легенде, попут оне о капији која води у свет духова. Међутим, ботаничари „плес“ тумаче јаким геомагнетним пољем и штеточинама гусеницама које воле младе борове изданке, као и глиненом подлогом испод пешчаних дина која се креће и спречава дрво да расте равно.
У Мурманској области у граду Апатити налази се арктичко језеро Имандра. Занимљиво је због арктичких фатаморгана које су људи тамо приметили. Сведочили су да су видели обрисе дрвећа, некакве зграде, брда, али то су само оптичке илузије. Ствар је у томе да се Имандра налази у окружењу вулкана, а изнад њега се налази хладан и густ ваздух који се понаша као сочиво. Зато фатаморгана може да буде како права, тако и обрнута.
Свака земља има своје чудовиште из Лох Неса, а у Русији подводно чудовиште обитава у Тверској области, у језеру Бросно. Бар је тако, ако верујете локалном становништву или случајним очевицима. Наводно, у језеру се редовно нешто креће, ври и испливавају мехурићи. Научници, истина, сматрају да се „мехурићи“ формирају због водониксулфида у земљишту. Али тиме се не објашњавају све необичности. Рецимо, крљуштаста глава која је више пута изронила из језера. Бар тако кажу.
Високо нешто мање од 500 метара брдо Вотовара налази се у централном делу Карелије, где је иначе мало насељених места. Од најближег насеља удаљено је најмање 30 километара преко језера и мочвара. Мештани сматрају Вотовару стециштем духова и настоје да обилазе та места у великом луку. На врху практично ништа не расте, изузев изувијаних борова и бреза, али зато постоји око 1600 облутака сложених одређеним редоследом. Археолози сматрају да је то могло да буде ритуално место Лапонаца или других древних народа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
