Каква обућа се зими носи у Сибиру и на Крајњем Северу Русије?

Путовања
ЕЛЕОНОРА ГОЛДМАН
Ове врсте зимских чизама одлично чувају топлоту. А неке од њих су чак и лековите!

Зими овде није реткост температура од -50 степени, а ипак треба ићи на посао и у школу. О томе како се људи у Русији топло облаче зими већ смо писали.

А сада ћемо вам представити традиционалну зимску обућу која се цени у различитим регионима Русије.

Ваљенке

Ова традиционална зимска обућа од ваљане овчје вуне одавно је постала симбол Русије заједно са лутком бабушком и самоваром. Масовна производња почела је у XIX веку, када су ваљенке постале популарне широм земље. Данас осим обичних сиво-браон ваљенки постоје посебно украшени модели са дебелим удобним ђоном намењени за градске услове.

Специфичност ваљенки је у томе што нема разлике између десне и леве ципеле. При ношењу оне се прилагођавају облику ноге и увек треба узимати за број веће. Могу без проблема да служе 10 сезона.

Ваљенке су притом и лековите. Вуна, наиме, садржи ланолин који отклања болове у мишићима и реуматске болове, а такође помаже при зарастању рана.

Пиме

Староседелачки народи Севера, Ненци и Коми, имају сопствену варијанту зимске обуће. Ове чизме се називају пиме и одличне су за снежну зиму у тундри.

То су високе чизме од коже ирваса (камуса) са крзном окренутим према споља. По правилу пиме су украшене традиционалним северним орнаментима. С обзиром да су меке и савитљиве, везују се или за појас или испод колена. Данас се праве и пиме са ресама. Пиме се носе 5 до 7 година.

Кисе

Кисе су такође традиционална обућа народа Севера од ирвасовог крзна, али намењена за блажу зиму или пролеће. Сара чизме се понекад прави и од сукна или коже, док је стопало обавезно од крзна.

Као и пиме, кисе се украшавају орнаментима. Такође мајсторица их може украсити перлама или тракама од крзна. Женске кисе имају малу потпетицу.

Унте

И унте су чизме од крзна, али, за разлику од пима, могу да се праве не само од коже ирваса, него и од овчје коже. Сама реч у преводу са евенкијског значи „обућа“. Веома су популарне на Крајњем Северу, у Јакутији, у регионима Сибира. Један пар може да служи 10-15 година.

У совјетско доба унте су биле део униформе пилота који су радили на Крајњем Северу и Далеком истоку. Оне су се разликовале од традиционалних по томе што је на стопалу крзно било окренуто изнутра, док су споља биле глатке и непромочиве. Сара је обложена овчјом кожом уз додатак каишева како би могле да се стегну, спречавајући упадање снега. Данас су унте део опреме пилота на Северу.  

Бурке

Чизме са саром од ваљане вуне специјално су осмишљене у 19. веку за хладну климу на територији савремене Белорусије. А у совјетско доба, средином 20. века, бурке су биле врло популарне зими у сеоским регионима.

Данас се такође масовно производе у Русији и врло су тражене међу радницима на Крајњем Северу, шумарима и ловцима. То је веома отпорна и удобна обућа за активности у природи.

Олочи

Традиционална обућа Далеког истока, посебно популарна код нанајских ловаца. Прави се од говеђе коже са спољним шавовима како не би правила жуљеве. Сара чизме може бити како од коже, тако и од непромочивог платна. На ђон се пришива ваљана вуна или старе ваљенке. Таква конструкција омогућава практично нечујно кретање кроз шуму, као и лако и брзо скидање обуће у случају потребе. Олочи и слична обућа данас се праве и фабрички, мада са савременим модификацијама.