Откуд у Русији два Алтаја?

На југу Сибира постоје два субјекта Руске Федерације са скоро истим именом. То су Република Алтај и Алтајски крај. Такво име носе јер се на територији оба субјекта налазе Алтајске планине. И у томе је сва њихова сличност.

Два у једном

Алтајка у националној ношњи, Пазирик, Алтај.

П.Филатов (CC BY-SA 2.0)

Од давнина су Алтај насељавали аутохтони народи. У 4. веку нове ере овде су се окупљала разна номадска племена. Касније је регион припадао разним империјама Централне Азије, попут Џингис-кановог Монголског царства. Те империје су постепено нестале, а у 16. веку је Русија почела да осваја Сибир. У 17. веку је у том процесу стигла до Алтаја.

Прво руско утврђење на Алтају појавило се 1709. године, а 1747. је основан Коливано-Воскресенски планински округ (1834. године је преименован у Алтај). Обухватао је Алтајске земље, део Новосибирске и Кемеровске области и неколико других субјеката.

Девојке, Горно-Алтајска аутономна област.

Сергеј Солофјев/Sputnik

Тек 1917. године Алтај је постао независан регион чији је главни град био Барнаул. Међутим, већ 1922. од њега се одвојио други Алтај, тј. Ојротска аутономна област. Ојроти је данас застарео назив за становнике Алтаја (Алтајце), а регион је касније преименован у Горно-Алтајску аутономну област. Разлика између ова два региона била је у етничком саставу – у Ојротској области су живели аутохтони Алтајци, а територију Алтаја су углавном насељавали Руси.

Услед административних промена 1937. године два Алтаја су се ујединила у Алтајски крај. Али 1991. године Горно-Алтајска аутономна област поново постаје независна целина, да би 1992. године добила име Република Алтај. Тако су и настала два региона са скоро истим називом.

Националности и економија

Република Алтај, узгајивачи јелена.

Александар Крјажев/Sputnik

Једна од главних разлика између Алтајског краја и Републике Алтај је национална припадност њихових становника, и та разлика постоји још увек. У Алтајском крају око 93% становништва чине Руси, а у Републици Алтај само 56% су Руси, док су 34% Алтајци. Можда вам се чини да је то мало, али за време последњег пописа становништва 2020. године у целој Русији се само 78.125 људи изјаснило као Алтајци. Ако узмемо у обзир миграцију у велике градове, онда је јасно зашто Алтајци чине мање од половине становништва Републике Алтај.

На обали реке Катун, Алтајски крај.

Јуриј Кавер/Sputnik

Аутохтони Алтајци говоре алтајски језик који има много дијалеката. Алтајски језик су 2020. године говориле 62.572 особе. Већина Алтајаца живи на селу и бави се пољопривредом: узгаја јелене, овце, коње и друге животиње. Други важан извор прихода у региону је туризам.

И у Алтајском крају је развијена пољопривреда, али доминантну позицију у економији чини прерађивачка индустрија. Она обухвата производњу прехрамбених производа, машинских производа, као и производа хемијске и фармацеутске индустрије.

Природа и одмор

Ако желите да видите јединствену нетакнуту природу у којој обитавају изузетно ретке животињске врсте, онда је Република Алтај ваша дестинација. На њеној територији налази се област „Златне планине Алтаја“ која је на Списку Светске баштине УНЕСКО-а и обухвата Катунски и Алтајски резерват природе, а такође висораван Укок.

Горње Шавлинско језеро и врхови Северног Чујског гребена: Мечта, Сказка и Красавица (Сан, Бајка и Лепотица).

Александар Лешчонок (CC BY-SA 4.0)

У резерватима можете пронаћи висоравни са глечерима, јединствена језера, планинске реке, водопаде, снежне леопарде и Паласове мачке. А висораван Укок је позната по петроглифима на стенама и древним гробницама. Тамо је 1993. године пронађена „Алтајска принцеза“, мумија девојке која је живела у 5. веку пре нове ере.

Републику Алтај туристи посећују ради активног одмора – трекинга, планинарења, јахања и рафтинга. У региону ћете доживети сав национални колорит и упознати древне локалне традиције, тј. све оно чега нема у Алтајском крају.

Одмаралиште Белокуриха, Алтајски крај

Александар Бајдуков (CC BY-SA 4.0)

Алтајски крај такође има планине, али их је мало и оне су ниже. Алтајски крај бирају туристи који жуде за мирним одмором у санаторијумима (најпознатији је Белокуриха) и комфорним туристичким центрима. Овде се налази „Сибирска монета“, једна од четири коцкарске зоне које је влада званично дозволила.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!