10 места у Кремљу која не треба заобићи

1. Ивановски трг

Legion Media

У XVI-XVII веку ово је место било пословни центар Москве. Ту је 1329. године трг испред храма Јована Лествичника покривен калдрмом; његов источни део добио је назив Ивановски, док је западни део постао Саборни трг.

На Ивановском тргу телали су објављивали најважније новости, а касније је отуда потекао израз који се задржао до наших дана: „галамити по читавом Ивановском тргу“, што значи говорити веома гласно и емотивно. Храм је 1505. године демонтиран, а источно од њега је италијански архитекта Бон Фрјазин саградио звоник Ивана Великог.

Где се налази: преко пута улаза на територију Кремља из правца Спаске куле

2. Цар-топ и цар-звоно

Иван Крылов (CC BY-SA 4.0)

Цар-топ је највећи топ на свету калибра 890 милиметара. И мада је прављен као право оружје, никада није коришћен у борби. Изливен је 1586. године и стајао је на Црвеном тргу поред Спаске капије. Касније је ово оружје тешко 40 тона постављено на постоље унутар Кремља, а композиција је употпуњена декоративном ђулади.

CAHKT/Getty Images

Цар-звоно се појавило тек у XVIII веку за време владавине Ане Ивановне. То је највеће звоно на свету. Високо је 6,14 метара, а тешко скоро 202 тоне. Никада није коришћено за своју намену, јер се у време пожара у Кремљу налазило у јами, где се загрејало, а након што је поливено водом, пукло. Од њега се одвалио комад тежак 11,5 тона. Сада се овај комад налази поред звона на територији Кремља.

Где се налази: поред Ивановског трга и звоника Ивана Великог

3. Успенска црква

scaliger/Getty Images

Ова црква спада међу најстарије грађевине на територији Кремља. Подигнута је 1475-1479. године по жељи великог московског кнеза Ивана III, а пројектовао ју је италијански архитекта Аристотел Фиораванти. Од времена владавине Петра I у њој су се одржавала крунисања руских царева. До 1917. године била је то главна саборна црква Русије, а и данас је активан храм.

Осим тога, управо у овој цркви налазе се најстарије фреске у Москви, које потичу из XV века. 

Где се налази: на Саборном тргу између Грановите палате и цркве Дванаест апостола  

4. Грановита палата

koromelenar/Getty Images

Ово здање су 1487-1491. подигли Италијани Марко Фрјазин и Пјетро Антонио Солари. Током неколико векова, све до почетка владавине Петра I, ту су се налазиле главне царске дворане у Русији. У њима су, између осталог, цареви дочекивали стране изасланике, доносили важне одлуке, приређивали пријеме. Палата је добила назив „грановита“ због оригиналног изгледа главне фасаде – зид је украшен „брилијантским каменом“ (блоковима од специфично истесаног белог камена).

Где се налази: на Саборном тргу између Успенске и Благовешченске цркве

5. Тајницка башта и Велики кремаљски трг

Александровы АГ (CC BY-SA 4.0)

Поред јужних зидина Кремља налази се велики парк, који је вероватно постојао још од XIV века. Назив парка се мењао више пута, све док у XIX веку није добио назив Тајницка башта по једној кули Кремља у његовој близини. Међу најзанимљивијим растињем овде је храст „Космос“, који је лично посадио први космонаут у историји Јуриј Гагарин. 

Где се налази: код јужних зидина Кремља, поред Архангељске цркве и Тајницке куле

6. Велики кремаљски дворац

vladj55/Getty Images

Здање подигнуто у XIX веку било је царска резиденција. Подигнуто је по указу Николаја I. У совјетско доба у њему је заседала влада.

Једноспратна грађевина подигнута у специфичном византијско-руском стилу има заиста огромну површину: око 25.000 квадратних метара. Данас је већи део просторија затворен за посете. Оне су, наиме, део резиденције председника Русије. Ипак, по једном делу просторија се одржавају обиласци. 

Где се налази: поред јужних зидина Кремља иза Благовешченске цркве и преко пута Потешног дворца

7. Потешни дворац

Александровы АГ (CC BY-SA 4.0)

Здање са златним куполама и највишим спратом који изгледа као „терем“ (мали раскошни замак у руском стилу)  подигнуто је 1651. године за бољара Милославског, таста цара Алексеја Михајловича. Касније је грађевина добила назив Потешни дворац. У њој су приказиване прве позоришне представе у руској историји. Оне су се називале „потехи“, па је отуда потекао и назив.

Где се налази: преко пута Великог кремаљског дворца код западних зидина Кремља

8. Оружејна палата

Jorge Láscar (CC BY 2.0)

Ово неокласично здање подигнуто је 1844-1851. године као музеј за чување и излагање блага из царске ризнице. Данас на овом месту можете видети руски и страни накит из ХII-ХIХ века, оружје и оклопе, државне инсигније, кочије, одежде и много тога другог. У сутерену је смештен „Дијамантски фонд“, где су изложени јединствени комади самородног злата и царске драгоцености.  

Где се налази: Поред Потешног дворца

9. Државни кремаљски дворац (Дворац конгреса)

EkaterinaS13 (CC BY-SA 4.0)

Једно од здања из совјетског периода која се налазе на територији Кремља. Подигнуто је 1961. године на иницијативу челног човека земље Никите Хрушчова. Он је желео да се партијски конгреси одржавају у огромној сали за 6.000 људи. Данас је Државни кремаљски дворац главна позоришно-концертна сцена у Русији. У њему наступају најпознатији домаћи и страни уметници и позоришне трупе, а управо на том месту се одржава и главна новогодишња прослава за децу у земљи.

Где се налази: између Сенатског и Тројицког трга код западних зидина Кремља

10. Арсенал (Цајгхаус)

Александровы АГ (CC BY-SA 4.0)

На иницијативу Петра I почетком XVIII века је на територији Кремља подигнута једна од највећих грађевина тог времена. Тада је император планирао да у њу смести војно складиште, музеј ратничке славе и место за чување ратних трофеја. Он је чак лично учествовао у изради нацрта према којима је Арсенал подигнут. Наполеон је ово здање разнео 1812. године када је напуштао Москву, али касније је оно обновљено. Данас се у ту налазе касарне Кремаљског пука и администрација војне комендатуре Кремља (организације која се стара о поштовању закона и војне дисциплине у гарнизону).

Где се налази: на Тројицком тргу у северном делу Кремља

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!