1. Држач за стаклене чаше (рус. „подстаканник“)
Обично се страним туристима допада овај начин служења чаја у путничким возовима. Домаћица вагона доноси чај у чаши коју држи у металном држачу. Тај држач се на руском зове „подстаканник“.
Држач штити стакло да се не разбије, и прсте штити од опекотина. Први такви држачи су се појавили 1917. године, а посебно су постали популарни у совјетском периоду када су их власти користиле за пропаганду.
На држачима су прављене гравире на различите теме. Било је и специјалних серија посвећених Лењиновом рођендану, совјетским градовима и конгресима Комунистичке партије.
Данас „подстаканник“ може имати угравирано име воза (на пример, чувеног воза „Красная стрела“ који саобраћа на линији Москва-Санкт Петербург) или логотип „РЖД“ („Российские железные дороги“), градске симболе, приказе познатих сајтова, па чак и логотипе компанија (такви држачи се праве као поклон пословним партнерима).
2. Чоколадице „Мишка на северу“
Крупска фабрика слаткиша у Лењинграду (данас Санкт Петербург) почела је 1939. године да прави чоколадне бомбоне са филом од бадема и индијског ораха „Мишка на севере“ („Меда на северу“). Током опсаде Лењинграда фабрика је заменила поједине састојке, али није прекинула производњу.
Познати бели медвед на омоту је ауторско дело сликарке Татјане Лукјанове. Та слика је коришћена до 2010. године, после чега се на омоту појавио нови меда, али се он многим грађанима Русије није допао. Данас се могу купити чоколадице са старим и са новим омотом, тако да купац може да бира.
3. Парфем „Красная Москва“
Легенда каже да је овај мирис први пут направљен за мајку цара Николаја II, царицу Марију Фјодоровну. У совјетско време је „Красная Москва“ („Црвена Москва“) био престижан парфем који је коришћен у посебним случајевима.
„Елегантно“! – тако су жене у Совјетском Савезу описивале снажан цветни мирис овог парфема. И данас поједини сматрају да је он изванредан, иако му је цена врло приступачна. „Красная Москва“ у просеку кошта око 500 рубаља (око 7 евра).
Многе младе даме данас сматрају да је овај мирис сувише старомодан и јак, али га неке купују из знатижеље или носталгије, а не да би га редовно користиле.
4. Ледоломци
СССР је био једина земља на свету која је направила флоту нуклеарних ледоломаца. Први такав брод је добио назив „Лењин“. Направљен је крајем 1950-их. То је био први цивилни брод на нуклеарни погон. „Лењин“ је био намењен за арктичке експедиције. За 30 година је препловио преко 82.000 морских миља.
Остали познати ледоломци су „Совјетски Савез“, „Русија“, „Сибир“, „Јамал“ и „50 година Победе“. Овај последњи је већ одавно највећи ледоломац на свету и још увек плови Арктиком. Његов најважнији задатак је да предводи конвоје трговачких бродова, али неколико пута годишње он се отискује на крстарење. Гостима на овим бродовима су на располагању ресторан, базен, сауна, па чак и библиотека. Ово задовољство је прилично скупо – кошта 24.000 долара по особи.
Већини совјетских ледоломаца истиче рок трајања. Због тога је руска влада пре неколико година издвојила средства за изградњу нових таквих бродова. Највећи је у овом тренутку ледоломац „Арктик“. Он је први пут поринут 2016. године, али се очекује да ће 2019. бити коначно уведен у експлоатацију.
5. Совјетско пенушаво вино
Намера је била да се направи квалитетно алкохолно пиће чија ће цена бити приступачна за просечног совјетског грађанина. Испоставило се да је традиционални начин производње пенушавог вина путем дуготрајне ферментације у флаши превише скуп. Због тога је СССР осмислио сопствену методу и прешао на ферментацију у специјалним резервоарима. Тако је процес производње знатно скраћен, а трошкови су смањени. Совјетско пенушаво вино је брзо постало популарно па чак и незаменљиво на новогодишњим слављима, свадбама и у другим посебним случајевима.
СССР одавно не постоји, али је пенушаво вино у Русији и даље привлачно и још увек се производи. Званични назив тог напитка је „Советское шампанское“ („Совјетски шампањац“). Русија је годинама била у спору са Француском поводом права да се реч „шампанское“ ћирилицом пише на флашама, али коначан договор није постигнут.
6. „Авоска“ (мрежаста торба за намирнице)
„Авоска“ (на руском „авоська“) је добила назив по руској речи „авось“ што значи „ваљда“, „можда“, „има наде“, итд. Том речју Руси изражавају наду да ће имати среће. У Совјетском Савезу је владала несташица већине производа, тако да је овај назив потпуно оправдан. Торба изгледа као мрежа, тако да сви виде шта се у њој налази. То, међутим, није много бринуло људе у совјетском периоду – они су ионако били навикнути на недостатак приватности.
Популарност „авоске“ је опала када су се током 1990-их појавиле пластичне кесе, али се још увек понекад могу срести људи који је користе. У сваком случају она је еколошки „чистија“, тако да је то у неку руку то био „производ будућности“.