Неке стереотипе о Русији попут вечите зиме, намргођених израза лица и сталне опијености је готово немогуће искоренити. Русију често описију као највећу на свету земљу алкохоличара. Кажу чак да је главна особина једног Руса жеља да попије. А ви знајте да лажу чим зину!
Земља без вотке
У то је можда тешко поверовати али у стара времена Руси нису ни знали шта су то алкохолна пића. Пре крштења Русије (10. век) није било ни винограда ни вина. Била су позната само слаба алкохолна пића попут медовине, пива и браге.
Вотка уопште није руски, већ пољски изум. Неки кажу да су вотку донели у Русију у 14. веку. Ако се ради о трговцима из Ђенове, вотка коју су они донели нимало није личила на данашњу. Била је то aqua vita, врста јаког вина са југа Француске. Русима се пиће није допало и користили су га само у медицинске сврхе.
Увозна вотка
У 15. веку вотку су почели да производе у руским манастирима. О томе како су Руси пили у та времена имамо различита сведочанства страних путника.
Аустријски дипломата Сигизмунд фон Херберштејн је писао (1549) да Руси уживају у пијанкама кад год им се за то укаже прилика. Међутим, научник Себастијан Мунстер је писао (1544) да није приметио да Руси пију много вина, и попију само кад је празник.
Ипак, највеће пијанице средњовековне Европе нису били Руси, већ Немци. За човека који се јако напије у та времена се говорило да је „пијан као Немац“.
Улогу у популаризацији акохола у Русији је нажалост одиграла сама државна власт. Она је регулисала потрошњу алкохола. Цареви су у 16. и 17. веку увели систем државних крчми. Власници крчми су морали да плаћају у државну касу одређену суму новца независно од тога колико је продато и попијено вотке и вина, а то их је стимулисало да продају што више алкохола. Власти су добијале велики приход од продаје алкохолних пића у пивницама и гостионицама, а житељи Русије су постепено навикли на алкохол. Власт је систематски навикавала народ на крчму.
Ситуација је постала катастрофална у 19. веку, када је почела индустријска производња вотке. 89,3 одсто читаве алкохолне продукције у земљи 1911. године је отпало на вотку.
Покрет трезвених људи
Временом је руска власт ипак схватила опасност свенародног пијанства. У 19. и почетком 20. века појавили су се покрети трезвених људи, а са почетком Првог светског рата 1914. године цар Николај II је увео потпуну забрану алкохола. Када су бољшевици преотели власт 1917. године они су задржали ту забрану, али само до 1923. године. Касније је совјетска држава неколико пута покретала кампање против алкохола, а највећа је организована за време Михаила Горбачова 1985-1990. Тада је продаја алкохола скраћена на 5 часова дневно, подигнуте су цене и чак су сечени виногради.
Чак ни тада СССР није био први у свету по потрошњи алкохола. Проблематичне у погледу алкохолизма 1984. године просечна количина попијеног алкохола по глави становника у СССР износила је 8,4 литара годишње. Истовремено се у Луксембургу пило 18 литара алкохола по глави становника, у Француској 13,5, у Поргугалији 12,5!
90-их година, након распада Совјетског Савеза, конзумација алкохола је поново почела да узима маха.
Држава интервенише
2009. године утврђена је државна политка против алкохола која је на снази до 2020, а циљ је смањити конзумирање алкохола по глави становника на 55%. Забрањено је испијање алкохола на јавним местима, ограничена је реклама на телевизији и тотално забрањена у штампи. Алкохол се у продавницама не продаје пре 10 и после 23 ч. Постојао је такође предлог да се забрани свако приказивање алкохола на телевизији, у документарним и играним филмовима, али стручњаци кажу да је то неизводљиво.
Reuters
Дакле, где се у свету највише пије?
Према подацима Светске здравствене организације, 2016. године највише у свету су пили Литванци – 15 литара алкохола по глави становника годишње.
На другом месту је Белорусија (15 л), на трећем Летонија (13 л). Русија и Пољска су поделиле 4. место – 12 литара.
И 2016. година није никакав изузетак. Русија није држава у којој се највише пије већ дуги низ година. 2013. је била на 5. месту, 2014. на четвртом, 2015. – на шестом.
Према руској државној статистици, конзумирање алкохола у земљи је пало од 18 литара по глави становника 2009. године до 12 литара 2016. Сматра се да су до тога довели побољшани животни стандарди, већа брига о сопственом здрављу и државна политка.