Ретко се виђају у другим деловима земље. Зато понекад изгледа као да живе на крају света. Становници централних и европских делова Русије, ако икада оду на Далеки исток, обично то чине због бољих плата, јер су зараде 50-60% више услед тешких временских услова. Људи у Владивостоку (9000 километара од Москве) збијају шале на њихов рачун: већина оних који колима крену за Владивосток на пола пута падне у депресију и врати се назад.
У ствари, типични становник руског Далеког истока не брине много због тога што је „копно” (како називају централну Русију) тако далеко. Они свој „острвски синдром” напуштају само када се ради о једној ствари: цена путовања из региона и назад. Ово је типичан коментар са интернет форума: „Знате ли у чему је ствар? Ако одлучите да сутра отпутујете у Чешку или негде другде, ви то само урадите. Док се мени, чим погледам цене у Аерофлоту, сав ентузијазам моментално губи”. Другим речима, њих се то много не тиче.
Ако становник Далеког истока ипак дође у Москву или Санкт Петербург, он се често разочара: становници ових градова изгледају му као једна сива маса и веома се разликују од њега. То се посебно односи на жене из Владивостока. „Није било важно да ли идете у планину или негде другде: 80-их година све жене су носиле штикле и кожне капуте који су тада били у моди. Наравно, понекад су и претеривале. На пример, умеле су да ставе дијаманте када иду у теретану. И данас се жене у Владивостоку добро облаче”, каже Јелена Белоус, становница овог града.
Још једна ствар: људи на Далеком истоку говоре много брже од оних који живе у остатку Русије.
У сеоским насељима на Далеком истоку, посебно у удаљеним местима, нема тако много места за забаву. Али локално становништво зато може да вози сноуборд по околним брдима или да посматра поларну светлост из локалног ресторана поред пута уз врло укусну вечеру.
Становници руског Далеког истока лети похрле у најпопуларнију регију за одмор: Приморски крај на обали Јапанског мора. Од јуна до октобра обала је прекривена шаторима. Локално становништво Приморског краја није, наравно, одушевљено инвазијом „Варјага” који заузимају најбоља места под сунцем, али, с друге стране, знају да они заправо немају нигде другде да оду.
Прво и прво, ниједна руска регија нема толико аутомобила колико их има на Далеком истоку. Као друго, тамо се руско возило на улици среће једнако често као и тигар.
На пример, на Камчатки на 1000 људи долазе 472 аутомобила, док је руски просек 285 возила на хиљаду људи (према аналитичкој агенцији „Автостат”). Осим тога, најмање три четвртине аутомобила има волан са десне стране и произведено је у Азији, најчешће у Јапану, Кини или Кореји.
Аутомобили са воланом са десне стране представљају извор инспирације за становнике руског Далеког истока, њима се чак посвећују песме са стиховима као што је „волан је с десне, срце с леве стране”. Постоји чак и локални бренд пива под називом „Праворульное” („Десноволанско”).
Скоро сви становници руског Далеког истока барем једном у животу су били у Азији. Добро се слажу са људима из суседних земаља и често их описују као пријатељски расположене и симпатичне. Становници руског Далеког истока купују преко интернет платформи као што је AliExpress (а тако често и зарађују).
Људи на Далеком истоку Русије имају специфичан однос према новцу, јер готово сви имају уштеђевину. То не значи да су локални становници без изузетка штедљиви људи. То само значи да типичан становник Далеког истока вечито сања о томе да се једног дана пресели на неко друго, топлије место.
Међутим, када се одселе, врло брзо почне да им недостаје оно што су напустили. „Када смо се преселили у Москву, долазила сам на језеро, покривала лице рукама тако да ми пред очима остане само површина воде, и замишљала да је то море”, каже Ана Шиц-Булавина.
Међутим, људи се обично не одселе, већ одлазе на дуг одмор (према закону, становници Далеког истока имају право на дужи годишњи одмор), после чега су неко време мирни. Они знају да је Далеки исток место од којег је човеку потребан предах.
Што се тиче медведа, све што се прича је истина. Локални становници се шале да је, како бисте се заиста одомаћили у њиховом крају, потребно да медведа видите на удаљености од 15 метара и преживите тај сусрет.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
