Друго лице данашње Црне Горе: Дани руске културе у Херцег Новом

Наступ руске фолкорне групе у Херцег Новом

Наступ руске фолкорне групе у Херцег Новом

Јован Радовић
И поред тога што су званични односи Русије и Црне Горе у лошем стању, у Херцег Новом су одржани дани Руске духовности и културе.

Како нам је сапштио градоначелник Херцег Новог Стеван Катић, ова манифестација, одржана од 7. до 14. априла, у будућности могла би да постане традиционална. На отварању манифестације говорили су Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, заменик амбасадора Руске Федерације у Црној Гори Владимир Гурко и први човек Херцег Новог Стеван Катић. Свечаном отварању манифестације, на коме је паралелно отворена и изложба фотографија из албума породице цара Николаја Другог Романова, присустовала је и делегација руског града Рибинска, на челу са градоначелником Денисом Добрјаковим. Непосредно пред формално отварање Дана руске духовности и културе у свечаној сали локалне скупштине општине потписан је Споразум о сарадњи између представника Рибинска и Херцег Новог.

Стеван Катић и Денис Добрјаков на отварању Дана Руске духовности и културе

Откуд и зашто баш Херцег Нови и каква је веза овог града са Русијом?

Прве везе Херцег Новог са Русијом крећу од 17. века, од грофа Саве Владиславића који је водио порекло из ових крајева и рођеног Новљанина адмирала Марка Војиновића. Обојица су служећи Царској Русији направили велике каријере и доспели у најближе окружење царева Петра Великог, Павла Првог и Александра Првог. Владиславић је био дипломата великог формата, српски аутори воле да му пришију и етикету „оснивача руске обавештајне службе“, док је Војиновић остао упамћен као прослављени адмирал имераторске флоте.

На самом почетку 18. века руски ратни бродови први пут стижу на херцегновске хриди и Јадранску обалу, у Медитеранској експедицији адмирала Дмитрија Сењавина. Долазак руских бродова православни народ Боке и Црне Горе дочекао је као ослобођење од млетачке и аустријске власти. Међутим, руска управа над Бококоторским заливом није потрајала дуго, саставила је једва годину дана. После Тилзитског мира (1807), који је уследио после катастрофалног руског пораза код Фридланда, Херцег Нови и Бока Которска потпадају под власт Наполеонове Француске. Једна од одредби тог мировног споразума предвиђала је и пуну амнестију за све Црногорце и Бокеље који су заједно са Русима ратовали против Француске. Данашња зграда Музеја града Херцег Новог била је седиште руске војне управе и на вратима једне од сала и данас стоји сачуван бајонетом урезан потпис једног руског војника, који је на овим просторима боравио пре више од два века.

Денис Добрјаков и Митрополит Амфилохије

До следећег масовног искрцавања руских војника у Херцег Нови проћи ће више од 100 година. Међутим руска војска овога пута није дошла да ослобађа Херцег Нови и Боку Которску, већ је на нашима обалама тада спас тражила у Грађанском рату поражена Бела армија генерала Петра Врангела. Град Херцег Нови био је један од највећих прихватних пунктова за пријем руских избеглица, којима је краљ Александар Први Карађорђевић гарантовао једнака права као и домаћем становништву тек створене Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.

Баш на ову тему у време Дана Руске духовности и културе у Херцег Новом је уприличена промоција књиге Руси у Црној Гори коју је приредио Зоран Локтионов, издавач из Бијелог Поља и директни потомак белих руских емиграната. Из првобитних прихватних центара руски емигранти расељавали су се даље, а један број остао их је да живи у Херцег Новом. Значај руских емиграната, од којих су већина били високо образовани људи, за Херцег Нови огледао се у попуњавању простора који је настао одласком аустроугарских стручњака након Првог светског рата. Бели емигранти су обогатили и културни живот Херцег Новог, а руска колонија у Херцег Новом у 20-им и 30-им година била је друштвено веома активна. Руска дијаспора је овде организовала различите асоцијације, а издавала је свој „Алманах“ и специјализовани филателистички часопис „Россика“.

Обелиск руским емигрантима у Херцег Новом

О животу некадашњих белих руских емиграната у Херцег Новом данас сведочи неколико породица које воде порекло из Русије и руско гробље, где је између осталих сахрањено и неколико царских и белих генерала и њихових породица. Руским гробљем у Херцег Новом доминира обелиск из 1931. на коме стоји епитаф: „Руским људима који су остали без домовине у братској земљи“. Пре једне деценије ово гробље је обновљено и том приликом је подигнута мала црква посвећена славном руском адмиралу Светом Фјодору Ушакову, рођеном и крштеном управо у околини града Рибинска. Један од најзначајнијих дана за Рибинск је и Ушаковски фестивал који се организује сваког 6. августа. Узвратна посета херцегновске делегације Рибинску планирана је управо у време ове манифестације. Чињеница да се и у Херцег Новом поштује култ Светог Фјодора Ушакова, свакако је утицала и да се роди управо конкретизована идеја о пријатељству градова Херцег Новог и Рибинска.

Црква Светог Фјодора Ушакова Херцег Нови

Представа, филмови, фоклор, концерти, изложбе...

Руска духовност и култура у Херцег Новом је представљена кроз низ културно-уметничких и религиозних манифестација. Можда и највећу пажњу на целој манифестацији привукла је награђивана представа „Старовременске спахије“ – коју је представио „Театр юных зрителей“ из Санкт Петербурга. Троје глумаца које је наступило у представи имало је звање „Заслужни артист Русије“, највеће државно признање које неки уметник у Русији може да стекне. У почетку мало развучена радња овог популарног дела руске класике, у другој половини представе постаје конкретнија и видљивија њена основна мисија: приказати живот руских спахија – земљопоседника половиним 19. века, које дубоко прожима доколица. Завршетак је потресан и приказује несналажење у животу главног јунака Василија Ивановича, након смрти супруге Пулхерије Ивановне. Кроз овај комад, Гогољ нам промовише став, веома присутан и у савремној Русији, да је глава руске породице жена.     

Поред позоришне представе организоване су и пројекције три популарна руска филма: Иља Муромец и Соловеј Разбојник, Поп и Ми из Будућности. Посебно занимљиви и запажени су били наступи руских фолклорних група. Приказано је и неколико изложби фотографија, укључујући и ону горепоменуту из породичног албума последњег руског цара Николаја Другог Романова. Уприличени су били и концерт хорова, песничко вече на коме су наступили најпознатији црногорски песници. Тачка на ову манифестацију стављена је на „Вечери руске кухиње“, која се у суботу вече одржала у Градској кафани.

Први по реду Дани Руске културе и духовности одржани у Херцег Новом у потпуности су испунили своју мисију и оправдали очекивања. Ова манифестација послала је у Русију другачију слику и поруку од оне коју шаљу санкције, протеривања и друге изјаве непријатељства које последњих година прокламују власти на нивоу државе Црне Горе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још: