Зашто се Руси све чешће опредељују за усамљеност?

Владимир Мељников/Global Look Press
Усамљеност је постала привлачна, јер је исплатива. То важи, на жалост, и за мушкарце и за жене.

39-годишња Тамара се развела од мужа још почетком 2000-их и остала сама са троје деце. Чврсто је одлучила да гаји децу без туђе помоћи. Одлазила је на посао, код куће кувала, чистила, помагала деци у учењу, успављивала их... А затим је ноћу квасила јастук горким сузама.

„Нисам размишљала шта бих желела да имам за вечеру, који филм се сада приказује у биоскопима и шта да обучем уз тексас кошуљу. Желела сам само да спавам и да плачем“, прича Тамара. Међутим, ускоро су сузе „пресахнуле“ и она је изненада дошла до следећег закључка: „Мени не треба мушкарац, али не зато што ме није брига за себе и своје жеље, него зато што не верујем да он може бити од користи“.

Напротив, овако јој много више одговара, јер јој нико не говори: „Зашто си се тако касно вратила?“, „Зашто ниси скувала ручак на време?“ или „Где то сада идеш?“ Више ни са ким не мора да дели ни купатило ни спаваћу собу, а ни време које хоће да посвети деци. „Не осећам очајање. Најзад сам схватила да управо овако желим да живим!“

Стереотипи о усамљеним особама

Усамљени људи у Русији нису „на цени“. Неудата 35-годишња жена обично изазива „покровитељско“ сажаљење код својих удатих пријатељица. Усамљени 40-годишњи мушкарац изазива извесно подозрење. Његове ожењене колеге могу да завиде његовој „момачкој“ независности, али наглас ипак гунђају: „Треба да се ожениш“.

У народном фолклору је доста распрострањена представа о томе да усамљена жена држи у стану много мачака (и што их је више, утолико је ситуација безнадежнија), а усамљени мушкарац по цео дан игра игрице и живи са мајком. Нико и не помишља да је усамљена особа добровољно изабрала такав начин живота. Усамљеност, наиме, подразумева одређене социјалне улоге, а једна од њих је патња из разноразних разлога, а нико не жели добровољно да пати.

Међутим, неочекивано се испоставило да усамљеност није ни болест ни проклетство, и да она не мора бити „зла коб“, него ствар слободног избора. У то се из године у годину све више уверавају научници са универзитета „Висока школа економије“ који истражују овај феномен. Стереотипни ставови полако одлазе у прошлост, и за то постоји много разлога. Тако је 2016. године оборен анти-рекорд у броју регистрованих бракова, када је на 146 милиона становника у Русији било мање од милион званичних брачних заједница.

Мушкарац од кога нема много користи

Као у случају са Тамаром, Рускиње које се свесно опредељују за усамљеност углавном не желе да деле са партнером време, стан и новац. Савремена жена може сама да обезбеди оно што је у претходном друштвеном моделу припадало зони одговорности мушкарца. Како је рекла потпредседница руске владе Олга Голодец, у Русији су жене 2005. године зарађивале 40% мање од мушкараца, а 2017. године само 28% мање, и та разлика се све више смањује.

Према аналитичком извештају међународне организације Grant Thornton International, Русија је још од 2015. године водећа земља света по броју жена на руководећим положајима са укупно 47% функционерских дужности. Оне и даље перу судове и веш када дођу кући, а мушкарци и даље то не раде – све према устаљеним конзервативним улогама.

Ако се из односа уклони фактор „користи“, испоставља се да усамљеност може бити чак и боља варијанта од заједничког живота. Чак се испоставило да је на страни „самотњака“ и важећа дискриминација по основу породичног статуса приликом запошљавања. „Идеални кандидат за радно место је жена са једним дететом које чува бака. Та жена ће се и рукама и ногама држати за радно место и радити за двојицу, јер нема ко да јој финансијски помогне“, кажу власници компанија.

Жена која само узима

И мушкарци у Русији су упознали лепоте усамљеничког живота. Испоставило се да они више нису потребни „јаким и независним“ женама, јер се оне и саме добро сналазе, а „слабе“ и „зависне“ њима самима више не требају.

„Савремене жене су већином навикле да у односима само узимају нешто мушкарцу: време, пажњу, бригу, новац... И не сматрају да својој мушкој половини треба пружити исто то. Поврх свега, оне нису створене да кувају, чисте и рађају. Оне су убеђене да је њихово тело сасвим довољно. Ако ипак кувају, чисте и рађају, оне сматрају да је то подвиг. И све то под паролом: ’Ти сам кажеш да ме волиш!’“, јадикује Николај (37) на Фејсбуку.

Савремени младићи ће радије даноноћно играти видео-игрице него што ће натоварити на своја леђа тону обавеза само зато што је „такав ред“ (што им непрекидно понављају њихове конзервативне мајке и баке). Породица и односи са женском особом не смањују потребе, него их увећавају. Каваљер најпре плаћа у ресторанима и биоскопима, купује цвеће и поклоне (тако поступају готово сви мушкарци у Русији), а затим на своје име подиже стамбени кредит, и друге кредите. Према подацима које наводи Институт за социјално-економски развој територија Руске академије наука, породични људи мушког пола најчешће на своје име подижу неколико кредита истовремено. Због тога су мушкарци и најчешћи дужници са прекораченим роком измирења обавеза, тврде микрокредитне институције.

Русија није прва земља која је окусила чари избегавања односа међу половима. У целом свету расте број људи који свесно бирају усамљеност као некакву „животну стратегију“. Разлика је само у томе што у Русији још увек није формулисан „позитиван“ мит о овој појави, тј. још нису измишљене бајке са срећним завршетком.

Већина Руса и даље доживљава брак и рађање деце као показатељ успеха и главну одредницу на свом животном путу.

„Све бајке говоре о потрази за партнером, а ниједна бајка не говори о томе како су они ’живели дуго и срећно’. Можда је Пепељуга варала принца и била убеђена припадница покрета ’childfree’, а принц се пропио од туге и профућкао пола краљевства. Али то не интересује ниједног (тренутно) срећно ожењеног мушкарца. Сви су они убеђени да ће свако једног лепог дана обавезно прећи у њихове редове, и да ће му то бити најлепши дан у животу“, пише Дарја (28).

Можда ће се смисао тог мита о усамљености састојати у користи коју доноси уштеђени новац и уштеђена снага? Или можда у идеолошком бунту против односа као једног од облика поседовања? У том случају ће свакако без одговора остати најважније питање: Шта ће мушкарцу жена, и жени мушкарац?

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“