У Сирији смо се суочили са добро обученим и мотивисаним противником. Терористичке формације су биле одлично вођене и наоружане, са великим резервама муниције и материјално-техничких средстава која је углавном заплењена у магацинама и касарнама сиријске армије. Треба нагласити да је добар део наоружања, муниције и остале војне опреме у Сирију стигао и из иностранства (посебно су се земље Источне Европе истакле у наоружавању исламских терориста).
У току израде генералног стратегијског плана који је за циљ имао уништење Исламске државе на простору Сирије, суочили смо се са крајње сложеним задатком који је захтевао пажљиво планирање и свеобухватну припрему. У најкраћем, припрема је обухватала образовање снажне ловачко-бомбардерске и ваздухопловно-транспортне групе, која се базирала на простору авио-базе Хмејмим, као и интервентни одред ратних бродова који је требао да обезбеди наше логистичке руте у источном делу Средоземног мора. Премештање борбених ефектива на простор Сирије, и њихова све већа концентрација на том подручју, одвијала се у потпуној тишини, што је по отпочињању активних борбених дејстава проузроковало једну врсту изненађења, како за терористе, тако и за „заинтересоване“ државе које се налазе у региону.
У том моменту (говоримо о периоду из 2015.године), на овом простору је била ангажована међународна војна коалиција, које су предводиле САД. Ова коалиција се ограничила на ваздушне нападе по циљевима Исламске државе, која је преко ноћи заузела велике делове Сирије и Ирака. Операција ваздухопловства САД и њених савезника је у великој мери била неефикасна, и на терену је проузроковала контраефекат. Наиме, уместо обуздавања експанзије тзв. Исламске државе, операција САД и њених савезника је довела до страховитог пораста терористичке активности на терену. Исламска држава је почела незаустављиво да се шири на запад, са својим главним тежиштем на линији Деир ез Зор-Рака-Алепо-Хама и Палмира-Каратин-Дамаск. Суочена са ударима далеко бројних терористичких снага, сиријска армија није могла да издржи огроман притисак на више одвојених праваца. Почела је да губи важне градове, ваздухопловне базе, комуникацијска чворишта. Значајно су се повећали и губици у живој сили. Војску је захватила општа апатија и дефетизам. Укратко, коначни слом је био веома близу.
Средином 2015. године ситуација је постала алармантна, јер су снаге Башар ел Асада сабијене на свега 10% територије. Процена руског генералштаба је била крајње песимистична. Сирија и њена легитимна влада, против које је покренут један свеопшти рат, могла је да издржи још највише један до два месеца интензивне борбе, када би дефинитивно капитулирала тј. била зверски погубљена. За то време у руке џихадиста би пали Алепо, Дамаск, Латакија, док би се руска истурена поморска база у Тартусу, највероватније морала напустити услед немогућности за било какав вид одрживе конвенционалне одбране.
Као што сам рекао, прва етапа руске интервенције у Сирији је ограничена на снажне ваздушне ударе по терористичким снагама, на најкритичним коридорима одбране преостале сиријске слободне територије. Руски пилоти су за месец дана извршили више од 1500 авио-полетања, приликом чега су уништили 2000 терористичких објеката, око 250 командних пунктова и чворишта везе, као и 51 лагер за њихову обуку. Главни резултат ових високоинтензивних удара је била осетна дезорганизација оперативно-тактичког командовања над терористичким снагама на терену, отежано снабдевање њихових предњих борбених ешелона, као и потпуна девастација економског потенцијала квази-државе, који се базирала на крађи и препродаји сиријске нафте.
Почетак наше операције у Сирији, био је кључни моменат за враћање борбеног елана у редове сиријске армије, и њене генералне консолидације. Сиријски војници и официри, као и бројни добровољци који су се ту затекли, поново су почели да верују у коначну победу. Међутим, иако је психолошки моменат изузетно важна категорија у оружаном сукобу, он није једини елемент који ће на крају донети превагу над непријатељем, и отворити простор за коначну победу. Наиме, ми смо установили одређене мањкавости у дотадашњем функционисању сиријске армије, посебно када је у питању ефикасно комбиновање различитих видова и родова током извођења сложених борбених операција. Сада су се у борби појавиле и наше ваздухопловне снаге, са којима су се домаће копнене јединице морале некако увезати. У циљу што бржег оспособљавања сиријских копнених јединица за један напреднији вид извођења борбених дејстава, на терен су пристигли тимови руских војних специјалиста и саветника, који су ушли у командни ланац најквалитетнијих сиријских борбених састава. Они су практично на лицу места, успели да значајно подигну ниво тактичке способности сиријске копнене војске, што је било од немерљивог значаја. У том периоду, једнако важна ствар је била и ангажовање руских командоса из састава Снага за специјалне операције (ССО), које су на себе преузеле велики терет борбене активности у ближој тактичкој дубини непријатеља, посебно када је у питању навођење ловачко-бомбардерске авијације која је дејствовала „паметним“ авио-бомбама и ракетама.
Овакав један здружени напор довео је до тога, да је већ крајем новембра остварена пуна контрола над стратешки важном путном комуникацијом која је повезивала главни град Дамаск, са Хамом и Алепом. Ово је створило услове за неупоредиво бољи проток копнених снага, што је ускоро уродило плодом, јер је остварена прва велика победа приликом деблокаде аеродрома Квејрес код Алепа. Истовремено је рашчишћена ситуација око Хомса, а постепено су се почели стварати све повољнији услови за крупније ослободилачке операције.
Посебан део представља операција ослобађања вишемилионског Алепа, који је представљао политички, војни, индустријски и културни центар Сирије. Овај град је био у веома тешкој позицији, јер су терористи успели да га изолују и ставе у једну врсту окружења. Тек са отпочињањем руске ваздушне кампање, сиријска армија и шиитски добровољци су извели неколико просторно ограничених операција, у циљу проширивања коридора са његова јужне и југо-западне стране, као и у правцу истока ка граду Рака. Основни циљ ових операција је било одбацивање терориста, а посебно њихове артиљерије, од урбаних зона у којима су се налазили цивили, а који су свакодневно трпели артиљеријску и минобацачку ватру. У граду је владала тешка хуманитарна ситуација, посебно међу цивилним становништвом (деца и старије особе). Недостајало је свега, од медикамената, па све до хране и пијаће воде. Град је прозван сиријским Стаљинградом. После деблокаде аеродрома Куверјис, и разбијања терористичких банди које су надирале из правца провинције Хомс и Идлиб, стекли су се повољни услови за његово дефинитивно ослобођење. Извођење саме операције је креирано по шеми која није типична у оваквим ситуацијама.
Једна од најважнијих тачака ове операције је било максимално смањење евентуалних цивилних жртава, као и разарања инфраструктуре града. У складу са овим планом, Русија је заједно са Ираном извела једну од највећих хуманитарних операција која се могла видети у последње време. Наиме, из источних делова Алепа евакуисано је око 130,000 људи, од чега су 31,000 били терористи и чланови њихових породица. Евакуација блокираних терористичких снага који су се нашли у клопци, организована је под гаранцијама руских официра. Све је протекло брзо и у највећем реду. Огроман број људских живота је спашен, а град је у великој мери очуван. Пошто се овакав тип операције показао као веома ефикасан, искуства из Алепа су примењена и касније током ослобађања Источне Гуте. Том приликом је из зоне борбених дејстава евакуисано преко 170,000 људи, укључујући чак 63,117 терориста са члановима њихових породица. Истовремено је руски контигент овим људима поделио око 500 тона различите хумантиране помоћи .
„Русија и Иран су извели незабележену хуманитарну операцију, у којој је из Алепа евакуисано преко 130,000 људи“
Овакве две операције се не могу успоредити са нпр. дејствима коалиције предовођене САД, која су се одвијала свега пар стотина километара даље, приликом ослобађања Мосула (Ирак) и Раке. За разлику од руског приступа, амерички се уопште не обазире на размере у цивилним жртвама. Тако је током операције за ослобођење Мосула убијено је око 40,000 цивила, док је посебно пострадала Рака (прим.аутора самопроглашен главни град тзв. Исламске државе) које је практично „срављена са земљом“. Америчко ваздухопловство је уништило 90% инфраструкуре града, а према прелиминарним подацима под бомбама је заувек нестало око 60,000 људи. Било какво разматрање плана о евакуацији цивилног становништа, једноставно није долазило у обзир.
Противник је дејствовао брзо и неочекивано. У јеку операције за ослобођење Алепа, мобилни одреди Исламске државе су искористили заузетост најборбенијих јединица сиријске армије на овом одсеку фронта, и извели изненадни удар на Палмиру, у којој се се углавном налазиле посадне јединице САА и састави месне милиције. После уводних борби, дошло је до дезорганизације њихове одбране и њеног потпуног распада, и Палмира се поново нашла у рукама терориста. Одмах по заузимању града, снажна групација терориста је наставила своју офанзиву даље на запад, где је заузела насељена места Бајрат и Дева, као извориште нафте Хајан. Ово је довело до тешке оперативне ситуације на целом сектору, јер је овим продором била угрожена и ваздухопловна база Т4, која се практично нашла у домету непријатељског наоружања. Увођењем интервентних појачања која су пристигла са југа и запада, као и захваљујући снажној активности руског ВКС које су покриле готово цео тај сектор, терористи су у неколико жестоких сусретних бојева засутављени у свом даљем походу.
После надасве дрског испада терористичких снага на правцу Деир ез Зор-Палмира, сиријска команда је убрзала операцију ослобађања Алепа, која се коначно привела крају. Након успешног завршетка ове операције, дошло је до растерећења великог броја сиријских и добровољачких јединица које су готово без икаквог одмора кренуле у стабилизацију фронта око Палмире. У наредним данима, сиријска команда је у сарадњи са својим савезницима, разрадила крупну операцију која је требала да доведе до коначног разбијања исламистичких снага на овом простору, и ослобођења централних делова земље. У том смислу, после поновног ослобођења Палмире, требало је померити тежиште борбених дејстава што даље на исток, у циљу овладавања над бројним нафто-гасним извориштима, који се разасути налазе по сиријској пустињи. У зависности од тока борбених дејстава, отворена је могућност за даљи продужетак ове операције у циљу деблокаде још једног града хероја у овом рату-Деир ез Зора, и избијања на реку Еуфрат.
Средином децембра 2016.године, све сиријске јединице које су се налазиле у захвату комуникације ка Палмири, прешле су у снажну контраофанзиву, и после два месеца тешких борби поново успеле да ослободе град. Отпор исламиста је био изузетно јак, и то на готово на свим тактичким правцима напада. Сиријска армија је приликом свог напредовања морала да чисти многобројне коте, које су се налазиле са северне и североистичне стране града, одакле су исламисти артиљеријом и навођеним ракетама спречавали даље развијање сиријске котраофанзиве. Овладавањем системом топографских објеката северно и јужно од града, Палмира се нашла у једној врсти полуокружења, а терористи су се нашли у веома тешкој позицији, где су остали без артиљеријске подршке, као и интервентних ојачања из дубине територије. Коначно, 2.марта 2017.године, сиријска армија је уз несебичну подршку ВКС ушла у Палмиру и поново ослободила град.
У духу оперативног плана, који је креиран средином децембра 2016.године, његова прва фаза је успешно окончана. Није било пуно времена за славље већ се морало што пре наставити са активним борбеним дејствима даље на исток. У наредна два месеца, сиријска армија је наставила са својом офанзивом на исток, где је успела да оствари пуну контролу над стратешки важним енергетским изворима какви су Хајан, Џизел, Шајр итд., чиме је завршена и друга фаза ове офанзиве. Терористичке снаге Исламске државе су у великој мери разбијене и нису више имале снаге за било какву врсту организоване одбране. Овим чином стекли су се повољни услови за даљи наставак продора на исток, у правцу града Деир ез Зора.
После успешног довршетка сиријске кампање из марта и априла месеца 2017.године, чиме је дефинитивно обезбеђен стратешки важан град Палмира, и ослобођена велика нафотгасна изворишта у овом делу земље, апетити сиријске команде су постали све већи. На унутрашњем плану, војска је успешно почела да примењује нове тактичке образце које су им пренели руски војни инструктори, као и да усваја ново наоружање и војну опрему која је стигла из Русије. После генералне попуне људством и муницијом, сиријска армија је започела нову нападну операцију која је као свој коначни циљ имала разбијање опсаде града Деир ез Зора, која је трајала практично од почетка рата. Поред деблокаде овог града, сиријска армија је имала задатак да успостави чврсту контролу и над граничним појасом ка Јордану и Ираку, и од терористичких снага очисти сва насељена места која се налазе на западној обали реке Еуфрат. У првој фази операције (август 2017), сиријска армија је успела да ликвидира терористички џеп у Акербату, као и да ослободи важно комуникацијско чвориште Сухну.
У наставку своје офанзиве, сиријска армија је све своје копнене потенцијале усмерила у правцу града Деир ез Зор. Главни удар се изводио на два тежишна правца, долином реке Еуфрат и из правца града Палмира. Сиријски војни гарнизон у Деир ез Зор се већ пуне три године се налазио у условима тоталног окружења. Једина помоћ тамошњем становништву и његовим браниоцима, долазила је из ваздуха. Велики војно-транспортни авиони Ил-76 су падобранима избацивали хуманитарну помоћ која се састојала од хране и средстава за одржавање хигијене. Пошто су изгубили велике урбане центре Мосул и Раку, терористи тзв. Исламске државе су прогласили овај град за свој будући економски и политички центар. Зато је успех у овој операцији имао не само војни, него и политички значај. За извођење овог задатка образована је специјална нападна група сиријске армије коју су предводили Тигрови, који су у свом саставу имали тенкове Т-90С, беспилотне летелице и напредне комуникационе уређаје. Процене су биле да се у ширем рејону овог града налази основна групација непријатеља, јачине око 4,000 бораца, која је опремљена са 20 тенкова, 180 артиљеријских оруђа и минобацача, до 100 противтенковских ракетних система са навођеним ракетама и 20 јединица ПА оруђа (ЗСУ) која су се налазила на специјално преправљеним возилима. Терористи су на време успели да уреде позиције за одбрану, и она је углавном била концентрисана на околним топографским објектима који су надгроњавали пустињски појас, затим инсталацијама на нафтогасним извориштима, са ослонцем на сва насељена места која су се налазила у захвату главних путева који изводе у град. Недовољно поседнуте тачке у одбрамбеном распореду су додатно обезбеђене минским пољима, оруђима за запречну ватру, а у ближој тактичкој дубини налазиле су се мобилне групе које су имале задатак да интервенишу на најкритичнијим тачкама судара. Испод самог града је направљен читав лавирнит подземних тунела.
Већа група сиријских снага извршила је снажан напад у правцу насељених места Мезра, Хрејта и Ајиш, чиме је у великог мери изненадила исламисте који су очекивали удар из потпуно другог нападног правца. Овај напад је био толико ефикасан, да је ова група успела да напредује готово 40км у дубину непријатљске територије, и пробије опсаду са северо-западне стране града. За остваривање оваквих резултата кључна је била и ваздушна подршка руских ВКС који су са великом прецизности, уништили велики број циљева на тлу (том приликом су уништена 193 објекта са терористима). Неколико већих терористичких група је том приликом изманеврисано и сабијено у обруч. У наредним данима, ови мали „котлови“ су исрепсецани, разбијени на више мањих „џепова“ и ликвидирани.
Оваквим развојем догађаја опсада града је у потпуности окончана, а његово становништво је коначно одахнуло и почело да се постепено враћа нормалном животу. Пораз терористичких снага тзв. Исламске државе и деблокада Деир ез Зора, представљало је дефинитиван стратешки пораз ове терористичке организације, од које се она никада више није опоравила. За мање од месец дана терористи су неповратно изгубили више од 3,000 бораца, а уништена им је готово целокупна борбена техника.
Одмах по разбијању блокаде Деир ез Зора, сиријска армија је наставила са гоњењем екстремиста, а у тим акцијама је значајног учешћа имала и руска авијација која је посебно била активна изнад делте Еуфрата. Средим октобра је ослобођен град Мејдин, а после три недеље и Абу-Кемал који је представљао последње веће упориште терориста тзв. Исламске државе на сиријском тлу. Треба напоменути да су практично све операције сиријске армије и њених савезника, у огромној мери организоване од стране руских војних саветника и специјалиста, који су се налазили у командим структурама основних ударних група сиријске армије.
Кључну улогу у разбијању терористичких формација Исламске државе на теритроији Сирије, несумњиво припадају Оружаним снагама Руске Федерације, које у свом саставу имају средства нове генерације која се одликују великом ватрене моћи. Употреба ВКС и Снага за специјалне операције-ССО, као и висок степен компетентности руских војних саветника на плану унапређења борбене обуке сиријске војске, у укупном збиру су довели до поновног преузимања борбене инцијативе од непријатеља, што је створило услове за офанзиву на готово свим правцима.
При активној подршци ове руске групе, сиријска војска је ослободила 113,000 квадратних километара територије са 1245 насељених места. Том приликом је ликвидирано око 65,000 терориста, уништено је 8235 јединица различите борбене технике, укључујући оклопна средства и специјално пренамењена цивилна возила која су на себи имали тешке митраљезе, 718 радионица за производњу наоружања и муниције, 41 завод за производњу различитих врста тзв „џихад-мобила“ и „џихад-тенкова“. Деминирано је око 65,000 хектара земље, 1,500 км путева и око 17,200 објеката различите намене. Што се тиче хуманитарног аспекта, достављено је и подељено више од 2,500 тона различите хуманитарне помоћи, организовано и обезбеђено 263 хуманитарна конвоја УН. Руска авијација је практично „до темеља“ уништила економију из које су се финансирале терористичке организације у Сирији, а које су биле везане за бандитску експлоатацију сиријске нафте и њену препродају. Том приликом је уништено 396 пунктова за извлачење нафте и њену прераду, као и 4,100 цистерни за њен транспорт.
Операција у Сирији је изнедрила нове јунаке са којим се модерна Русија поноси. Они су у правом смислу достојни наследници својих славних дедова који су гинули носећи њено име на својим уснама. Нема сумње да је данашња генерација руских младића и девојака спремна да одговори на све изазове када је у питању одбрана Русије, и да се у том циљу поднесе и највећа жртва.
Треба се подсетити на славна дела руских хероја као што је потпуковних Олег Пешков, који је оборен 24.новембра 2015.године, приликом пружања ваздушне подршке сиријским пограничним јединицама, које су се нашле у тешкој позицији када их је напао неупоредиво бројнији непријатељ. Или, старијег поручника Александра Прохоренка који је себе означио као мету, када је схватио да је са свих страна окружен терористима, и да му нема спаса. Треба се сетити капетана Марата Ахметшина, који је прихватио борбу са групацијом од око 200 терориста који извели неколико безуспешних напада на положај на коме се налазио. Том приликом је овај руски витез успео да избаци из строја најмање десетак терориста и да им онеспособи неколико јединица борбене технике. Шта рећи о руском јунаку Роману Филипову, чији авион је оборен приликом надзора споразума о прекиду ватре изнад зоне деескалације „Идлиб“. Пошто се катапултирао и приземљио на тло, Роман је био суочен са нападом практично свих терористичких снага које су се у том моменту нашле на том сектору. Наоружан само са пиштољем Стечкин и пар оквирова муниције, Филипов је прихватио неравноправну борбу са хордама терориста које су покушале да дођу до њега и његовог положаја који је био ослоњен на једну камену стену. У тим драматичним околностима изгледа да се код рођених витезова јавља нека посебна свест, која се рефлектује на такав начин да они са осмехом и пркосом прихватају смрт. Филипов је мирно и прибрано извадио ручну бомбу која му се налазила у џепу, сео на земљу и уз громовит поклич „ово вам је за момке!“ се разнео наочиглед терориста који су као покошени попадали по околној трави.
Важно је приметити, да је после слома терористичких формација тзв. Исламске државе добар део преживелих бораца пребацује из Сирије и Ирака, у друге регионе света. Њихов појачан трансфер је регистрован у земље Централне Азије. Данас, без претераног преувеличавања можемо рећи да претња од тероризма има глобални карактер. Анализа развоја војно-политичке ситуације у региону показује, да за Русију и њене савезнике највећу опасност може да представља продор Исламске државе у Афганистан.
Раст борбених потенцијала ИГ у Централној Азији се реализује кроз трансфер радикално-екстремистичких организација са Блиског Истока, где већ постоје домаће групе за прихват у облику организација „Исламски покрет Источног Таџикистана“, „Хизб ут-Тахрир“, „Унија исламског џихада“, „Салафија“, „Таблиги Џемат“ и сл.
„На територији Афганистана је концентрисано око 10,000 припадника ИГ, који ће покушати да створе исламски калифат на простору Централне Азије”
Емисари ове организације покушавају да заврбују што већи број људи са локалног подручја, док је истовремено развијена и мрежа борбене обуке полазника на новоформираним полигонима. Присуство контигента америчке војске у овој држави уопште не снижава њихову активност, и све се реализује по истој матрици као што се дешавало у Ираку и Сирији, када је у питању наводна борба против тероризма. Штавише, Војска САД се активно бори против радикалних афганистанских милиција које се супротстваљају „уљезима“ са Блиског Истока, на тај начин омогућавајући њихово несметано ширење.
У вези са све већим повећањем терористичке опасности у Централно-Азијском региону, политичко и војно руководство Русије је предузело адекватне мере у циљу заштите својих грађана и наравно интереса на овом витално важном простору. У том циљу, главна улога заштите наших интереса у овом региону поверена је једницама Централног војног округа¹.
Само у прошлој 2017.години у наше јединице је стигло на стотине образаца савремене војне технике која је за неколико пута повећала наше оперативне способности. Јединице су чврсте и увезане, у потпуности мобилне и спремне да изврше било који задатак који им се повери. Треба додати да је захваљујући честим ротацијама јединица, велики број официра и војника ЦВО стекао и ратно искуство својим боравком у Сирији, што је у целини повећало нашу борбену готовост.
Наше ракетне јединице у свом наоружању имају оперативно-тактичке ракетне системе „Искандер-М“. Тенковска компонента је преоружана на најновију варијанту тенка Т-72Б3. Моторизоване јединице у свом саставу су у потпуности опремљене борбеним транспортерима БТР-82А. Специјалне снаге су опремљене читавом гамом нових оклопних возила „Тигр“, „Гусар“ и „Тајфун-К“. Противваздухопловни борбени састави у свом наоружању имају ракетне системе С-400 „Тријумф“ које прате хибридни топовско-ракетни системи „Панцир-С1“.
Што се тиче ваздухопловних снага за подршку, ту се налазе ловци-бомбардери Су-34, јуришници Су-25СМ/СМ3, као и борбено-транспортни хеликоптери Ми-8АМТШ „Терминатор“. Све копнене јединице у свом саставу имају специјалне елементе за извиђање који су опремљени беспилотним летелицама „Форпост“ и „Орлан-10“.
¹У овом моменту генерал Александар Лапин се налази на месту команданта Централног војног округа
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
