Врхунац руског фудбала: Евро 2008 – успех који је тешко поновити

Москва ретко кад тоне у сан, а поготову је била будна 22. јуна 2008. године после четвртфинала Европског првенства у Аустрији и Швајцарској када је руска фудбалска репрезентација у сјајном стилу победила Холандију са 3:1. Ову убедљиву победу руски репрезентативци су остварили на челу са холандским селектором Гусом Хидинком. У Русији је тим поводом било велико славље с обзиром да је Холандија била један од главних фаворита Европског првенства.

„То је била радост!“

„То се не заборавља“, сећа се Московљанин Максим који је 2008. имао 16 година. „Одмах по завршетку утакмице ја сам са пријатељима истрчао на улицу и стигао до центра града... Тамо је било много народа. Сви су били пресрећни. Људи су викали и аплаудирали, а аутомобилске сирене су одјекивале на све стране. Људи су грлили једни друге иако се не познају и викали су: ’Русија! Русија!’ То је била радост!“.

Црвени трг у Москви после утакмице са Холандијом.

Данил Иванов/Global Look Press

Руски спортски коментатор Василиј Уткин остао је без текста (као и многи грађани Русије) и одмах после утакмице написао: „Сада на Евру нико не игра фудбал боље од нас. То се не може оспорити“.

То се заиста могло рећи после три победе – против Грчке (1:0), Шведске (2:0) и Холандије (3:1), с обзиром да је сваку следећу утакмицу руска репрезентација играла све боље.

Како је то постигнуто?

Тежак и дуг пут до успеха

Русија после распада СССР-а није била фаворит ни на једном озбиљном фудбалском турниру. Чак се није квалификовала на Светско првенство 2006. године. После тога је Руска фудбалска федерација ангажовала првог страног селектора, Гуса Хидинка, који је раније успешно тренирао Холандију, Јужну Кореју и Аустралију.

На квалификацијама за Евро 2008. Русија се провукла „кроз иглене уши“ победивши Енглеску, али затим изгубивши од Израела. У завршну фазу Европског првенства је доспела само захваљујући томе што су Хрвати неочекивано победили Енглеску у завршном мечу квалификација у Лондону са 3:2. На првенству је Русија у групи Д најпре тешко поражена са 4:1 од Шпаније, али је затим добро заиграла и однела три победе заредом.

Роман Пављученко је постигао гол у мечу против Енглеске (2:1). Та победа је одвела Русију на Евро.

Антон Денисов/Sputnik

Све што је лепо кратко траје, посебно ако сте љубитељ фудбала у Русији. У полуфиналу је руска репрезентација изгубила са 3:0 од Шпаније и вратила се кући. Па ипак, бронза је била велики успех за Русију која након нестанка репрезентације СССР никад није пролазила у плеј-оф великих фудбалских такмичења. Чак је снимљен и документарни филм о овом првенству под насловом „Златна бронза“. 

Одлична комбинација

Спортски коментатор телевизије „Матч ТВ“ Станислав Мињин каже: „Био је то спој неколико фактора који су довели до успеха. Не може се издвојити само један међу њима“. Ево која су три главна фактора.

1) Добра инфраструктурна подлога

Експерти истичу да је Фонд националне фудбалске академије, који је основан 2004. године и чији спонзор је био руски бизнисмен Роман Абрамович, дао свој допринос развоју руског фудбала. Како се наводи, овај фонд је утрошио 150-200 милиона долара у развој инфраструктуре. Од тог новца је направљено 140 нових фудбалских терена и плаћен је ангажман Гуса Хидинка.

Роман Абрамович. Допринос успеху руског фудбала дао је и власник „Челсија“.

Reuters

„Абрамовичева ’академија’ дала је руском фудбалу темељ на коме се нешто могло направити“, каже Мињин за портал Russia Beyond. „То је било од велике користи“.

2) Генерација изванредних фудбалера

Андреј Аршавин је у три утакмице постигао два гола и доспео у најбољи тим првенства. Још увек се сматра да је он један од најбољих играча у историји руског фудбала. Аршавин, Роман Пављученко (три гола) и неколико других звезда Евра 2008 наставили су каријеру у Енглеској Премијер лиги.

Андреј Аршавин.

Leo Vogelzang/Global Look Press

„Била је то врло јака генерација фудбалера“, каже Мињин. „Они су 2008. године били у најбољој форми и на врхунцу каријере. Те године је и ’Зенит’ победио на Купу УЕФА, а многи играчи ’Зенита’ су играли и за репрезентацију“.

3) Умеће Гуса Хидинка

После утакмице против Холандије Хидинк је постао национални херој у Русији. Председник Дмитриј Медведев се нашалио да би могао дати холандском тренеру руско држављанство. Неколико новорођених малишана је тада добило име Гус (што није типично за Русе), а овај тренер је добио надимак „Чаробњак“.

„Чаробњак“ Гус у шали удара ногом једног свог играча. Многи сматрају да је тако требало да поступи са руским фудбалом у целини.

Алексеј Куденко/Sputnik

Сви се слажу да је Хидинк увео значајне измене у игри. „То је био његов стил“, објашњава Мињин. „Раније је он радио са осредњим екипама Јужне Кореје и Аустралије, и увек је постизао успех јер је сагледавао јаке и слабе стране сваког играча. Уочи Евра су он и његови помоћници изабрали врло рационалан систем припрема. По том систему екипа постиже најбољу форму у најважнијим мечевима.“

Кола крећу низбрдо

Утакмица против Холандије је била тренутак велике еуфорије. Нажалост, после тога руски фудбал ниједном није заблистао.

Getty Images

Многи љубитељи фудбала су мислили да успех Русије на Евру 2008. означава почетак нове фудбалске ере, али очекивало их је разочарење. Хидинков тим се није пласирао на Светско првенство 2010. године у Јужноафричкој Републици, изгубивши од  Словеније 0:1 у Марибору у другом кругу баража, након апсолутне доминације у Москви која је на крају утакмице резултирала победом са само 2:1.

После тог пораза „Чаробњак“ је напустио Русију и све је кренуло низбрдо. У репрезентацији су почели поново да се смењују селектори – и познати странци и талентовани сународници – али ништа није уродило плодом.

Мињин сматра да руски фудбал није максимално искористио своју шансу. „Ангажовање Гуса Хидинка као првог селектора из иностранства било је ризично, тако да су касније фудбалски функционери поступали сувише опрезно и трудили се да не ризикују много. Зато су ангажовали тренере као што је Фабио Капело, који већ одавно није био на врху своје каријере. Ни руски фудбалери, нажалост, нису постигли нешто више. Поједини су, попут Аршавина, одиграли пар сезона у иностранству где су показали да њихова игра није увек на високом нивоу“.

Прошло је 10 година и сада Русија поново игра на Светском првенству. Од руске репрезентације се не очекује много. Већина фудбалских стручњака и навијача сматра да руска репрезентација неће изаћи у плеј-оф што доказује и анкета на најпопуларнијем руском спортском порталу Спорт-Експрес. Последња утакмица у којој је Русија победила одиграна је у октобру 2017. године. Са друге стране, „лопта је округла“, тј. фудбал је таква игра да често доноси изненађења.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!