Није њега убило орање: Вотка и жене против суперталентованог совјетског фудбалера

Едуард Стрељцов обучава младе фудбалере, 1. јул 1987.

Едуард Стрељцов обучава младе фудбалере, 1. јул 1987.

Алберт Пушкарјов, Игор Уткин/TASS
Едуарда Стрељцова, легендарног нападача „Торпеда“ из Москве, крајем 1950-их су поредили са Пелеом. Нажалост, совјетски фудбалер је разузданим животом упропастио сопствену каријеру. Осуђен је за силовање, због чега је у затвору провео 5 година.

Навијачи московског „Торпеда“ су у шали говорили: „Да је Пеле попио кафе колико је Стрељцов попио вотке, он би умро“. Стрељцова су често поредили са Пелом, али ова два фудбалска аса никада нису имала прилику да се суоче на терену.

Само неколико месеци пре свог првог наступа на Светском првенству 1958. године Стрељцов је ухапшен, а затим због силовања и осуђен на 12 година затвора. Касније му је казна смањена на 5 година, али када је изашао из затвора било му је забрањено да игра за репрезентацију. Како се догодило да талентовани нападач заврши на робији?

Талентован, али проблематичан

Крајем 1950-их је Стрељцов био прави суперхерој у својој средини. „Кључ његовог успеха је био једноставан: таленат за фудбал и шарм ’дечака из комшилука’, ведар израз лица, пријатан осмех... А на терену је био прави чаробњак“, писао је спортски коментатор Свјатослав Василик.

Стрељцов је 1954. имао само 16 година када је први пут изашао на терен за московски „Торпедо“, а већ у наредној сезони је извукао тим са деветог на четврто место постигавши 15 голова у 22 утакмице, да би 1956. године заједно са совјетским олимпијским тимом отишао у Мелбурн и дао велики допринос освајању олимпијског злата.

Едуард Стрељцов, нападач совјетског клуба „Торпедо“ (Москва), 1964.

Млади нападач је одрастао без оца и никада није био дисциплинован фудбалер. „Једном је закаснио на тренинг уочи важне међународне утакмице, па је у аутомобилу јурио за возом“, сећа се спортски новинар Петар Спектор.

Другом приликом, у фебруару 1958, Стрељцов је неколико дана провео у станици милиције због кафанске туче. „То му је било опроштено и дозвољено му је да се врати у национални тим“, написао је Спектор. Међутим, након два месеца млади талентовани фудбалер је запао у још већу невољу.

„Одвукао ме је у кревет“

14. мај. 1958.

Стрељцов је са још двојицом фудбалера 25. априла 1958. године отишао у викенд-кућу свога пријатеља са четири младе жене. Једна од њих, Марија Лебедева, по речима очевидаца, испољила је интересовање за Стрељцова. Када су сви већ попили двоје су се љубили, али је ситуација наводно „измакла контроли“ када су сви заспали.

„Стрељцов ме је одвукао у кревет... Ја сам се супротстављала свим снагама и претила да ћу викати, али ми је он ставио руку на уста“, тврдила је касније Лебедева. Она је изјавила да ју је пијани Стрељцов силовао, а затим заспао.

Освета министарке културе

Сутрадан је Лебедева пријавила Едуарда милицији и овај је ухапшен. Совјетски лидер Никита Хрушчов је обавештен о овом случају, и како се наводи, рекао је: „Строго га казнити; иза решетака на дуже време“.

Суд је тако и поступио – Стрељцов је осуђен на 12 година затворског рада. Поклоници талентованог фудбалера су тврдили да је у питању намештаљка и да је Лебедева добровољно пристала на интимну везу са Стрељцовом, а затим га лажно оптужила.

Совјетска репрезентација: Александар Лењов, Едуард Стрељцов, Генадиј Матвејев, Василиј Данилов, Анатолиј Банишевски, Јосиф Сабо, Валериј Паркујан, Вадим Сосникин, Валентин Афоњин, Јуриј Пшењичников, Алберт Шестерњов. СССР – Турска, 1966.

„Они тврде да је журка организована са циљем да се дискредитује Стрељцов, и да је то урађено по налогу Јекатерине Фурцеве, моћне министарке културе која је била у добрим односима са Хрушчовом“, писао је новинар Кевин О’Флин за The Guardian. Ако је тако, онда је по свему судећи Стрељцов сам томе допринео, јер је претходно на балу у Кремљу увредио ћерку Јекатерине Фурцеве.

Стрељцовљев пријатељ и биограф Анатолиј Нилин сматра да је ова пресуда била сувише строга, али тврди да је Стрељцов ипак био крив. „Ако неко не може да се контролише у алкохолисаном стању, онда не треба за то да криви Фурцеву, Хрушчова или Стаљина“.

По изласку из затвора

Затворска казна је смањена на пет година, али је Стрељцов ипак и то тешко поднео. Већ у првим затворским данима су га затвореници испребијали, после чега је четири месеца провео у болници.

Својој мајци је писао: „Немој кривити себе. То је само моја кривица. Хиљаду пута си ми говорила да ће ми ’друштво’, ’девојке’ и вотка донети невоље. Нисам те слушао и ево где сам... Бићу други човек када изађем на слободу“.

Из затвора је изашао 1963. године, после чега је радио у фабрици ЗИЛ. Две године касније му је нови лидер СССР-а Леонид Брежњев укинуо забрану бављења професионалним фудбалом, рекавши: „Ако водоинсталатер по изласку из затвора може да ради као водоинсталатер, зашто фудбалер не би могао да игра фудбал?“.

Тако се Стрељцов вратио на терен, опет у московски клуб „Торпедо“. Испоставило се да у међувремену није заборавио да игра фудбал. Наиме, 1967. и 1968. је проглашен за најбољег фудбалера Совјетског Савеза. За „Торпедо“ је играо до 1970. године, али никада више није заиграо за репрезентацију. Умро је 1990. од рака грла.

Ветеран совјетског фудбала Едуард Стрељцов (у предњем плану) игра фудбал са децом у летњем спортском кампу „Млади торпедиста“.

Данас је Едуард Стрељцов права легенда. Сматра се да је он један од најталентованијих совјетских фудбалера. Да није био толико разуздан могао је постићи далеко више.

„На фудбалском терену је он био најјачи“, рекао је његов друг Валентин Иванов. „Али у животу је био најслабији“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“