„Ало, бре, јеси ли слеп? Зар не видиш да сам заузета?!“ – тим речима се обратила продавачица човеку који је недавно у Русији свратио у продавницу да купи флашу вотке. Мало је рећи да је човек био забезекнут.
Ми Руси често остављамо утисак неотесаности – избегавамо куртоазне разговоре и куртоазне осмехе, и изгледамо помало суморно. Понешто од тога има своје врло једноставно објашњење, али је дрскост коју поједини Руси испољавају према непознатим људима заиста загонетна. И научници и лаици сматрају да одговор треба тражити у руској култури и историји.
У СССР-у су култивисани специфични манири. „У совјетској свакодневици је у продавницама често стајао натпис ’нема пива’, што је значило да пива нема за све осим оних који су по том питању повлашћени. У таквом систему се култивише модел понашања који подразумева вршење притисака, лукавство, охолост и друге агресивне особине помоћу којих људи доказују да су повлашћени [када је реч о набавци било које дефицитарне робе]“, написао је Андреј Радостниј, одговарајући на питање везано за грубо понашање у Русији које је неко поставио у онлајн дискусији.
У овом метафоричном објашњењу можда има мало и претеривања, али људи који раде у сфери услуга у иностранству по свему судећи нехотице ипак проверавају да ли је то заиста тако. „Руски клијенти одмах крећу у напад, још пре почетка процедуре регистрације у хотелу. Они су унапред уверени да су преварени, да су смештени у најлошију собу, да нису добили све што им припада и да ће услугу морати да плате троструко више него што она заиста кошта“, написала је Александра Карасик, руска емигранткиња која ради у хотелу и долази у додир са својим сународницима.
Веровали или не, али људи који раде у сфери услуга и сами доприносе каприциозном понашању клијената. Да ли је у питању одбрамбени механизам или неки други разлог, али међу њима има оних који су безрезервно прихватили грубо опхођење као нешто потпуно нормално.
„На Белоруској железничкој станици у Москви има једна жена која наплаћује коришћење тоалета. Она је крајње дрска, па чак и виче на људе. Шта ли је она умислила?“, пита се Нина Алексејева, која је фрапирана грубошћу на тако неочекиваном месту као што је јавни тоалет.
У једном ретком социолошком истраживању учињен је покушај да се схвати на који начин сами Руси доживљавају своје сународнике. Како је показала анкета, већина испитаника (80%) сматра да се Руси могу лако увредити у градском превозу или док чекају на каси у продавници. Ова анкета је спроведена 2003. године, али је и данас актуелна.
„Ја сматрам да су у читавој сфери услуга главног града Русије према клијентима најосорнији они који раде на каси у [московском] метроу“, каже Московљанин Михаил Офицеров. „Они никада не кажу ’добар дан’, никада се не осмехну, нити се захвале људима који купују карте за метро. Поред тога, када су велике гужве, у метроу вас увек неко може увредити, гурнути или се извикати на вас“.
Можда постоји и научно објашњење таквог понашања. Ана Павловска, управница Катедре за проучавање региона Московског државног универзитета (МГУ) која се бави питањима интеркултуралне комуникације, доводи неотесаност у сфери услуга у везу са не тако давном прошлошћу, када су становници Русије били већином житељи села.
„За руског сељака је идеја равноправности била веома важна и иначе веома карактеристична за село. Она је допринела формирању специфичних односа унутар заједнице. Управо због тога данас постоје тако озбиљни проблеми [са грубим опхођењем] у сфери услуга“, каже Павловска.
„Ми [Руси] не волимо да служимо. То се сматра као понижење и угрожавање достојанства. Као да је некоме дужност да нешто ради за друге – да доноси храну у ресторан, да служи у хотелу, продаје у продавници или чисти. Испада да су све то грађани другог реда, а да су клијенти грађани првог реда. Дакле, у питању је жеља грађана Русије да заштите своју независност, да покажу да они нису инфериорни и нису слуге“.
Та жеља се често испољава кроз изразито презрење, а понекад и кроз отворене увреде, упућене збуњеном клијенту.
Шкотланђанин Нил Мартин, који је живео у Санкт Петербургу, написао је за Би-Би-Си чланак где раскринкава стереотипно мишљење о неотесаности грађана Русије и објашњава да су појаву овог стереотипа изазвале културне разлике.
„За Енглеза је увреда одбити понуђену шољу кафе речима ’не’ или ’не, нећу’. У енглеској култури је то горе од шамара. У руском језику, колико је мени познато, такав одговор се може дати и без речи ’хвала’. У сваком случају, такав одговор није груб“, каже Мартин.
Руска тенденција опхођења без учтивих фраза збуњује странце у њиховом напору да прихвате руску културу у којој је уобичајено, па чак и пожељно опхођење без сувишних израза учтивости. Поред тога, за грађане Русије је сасвим нормално да човека кога су тек недавно упознали кроз разговор успут питају колика му је плата и колико плаћа кирију. „Чекај, да ли је ово двособан или трособан стан?“ – то је такође често питање које странца затекне потпуно неспремним.
„Највише ме погађа што се Руси не снебивају да кажу истину чак иако је она [истина] увредљива и бескорисна. Ми [Французи] сматрамо да је то грубо“, каже Ерван Пенсек из Француске.
Таква погрешно протумачена грубост изазива негодовање ако човек на њу није навикао. Па ипак, треба имати у виду да у већини случајева Руси својом непосредношћу не желе никога да повреде, него само да задовоље своју радозналост.
Ако вам неко некада постави неумесно питање, будите опуштени и сетите се запажања сналажљивог Ирца који живи у Москви: „Руси су пријемчивији за лоше расположење. Овде га људи не скривају и могу нешто да одбрусе. Ја сам научио да не примам к срцу када је неко према мени груб. Они једноставно нису навикли да глуме добро расположење“.
Сазнајте још! Зашто су Руси тако намрштени?
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
