„Ало, бре, јеси ли слеп? Зар не видиш да сам заузета?!“ – тим речима се обратила продавачица човеку који је недавно у Русији свратио у продавницу да купи флашу вотке. Мало је рећи да је човек био забезекнут.
Ми Руси често остављамо утисак неотесаности – избегавамо куртоазне разговоре и куртоазне осмехе, и изгледамо помало суморно. Понешто од тога има своје врло једноставно објашњење, али је дрскост коју поједини Руси испољавају према непознатим људима заиста загонетна. И научници и лаици сматрају да одговор треба тражити у руској култури и историји.
Компслекс „несташице пива“
У СССР-у су култивисани специфични манири. „У совјетској свакодневици је у продавницама често стајао натпис ’нема пива’, што је значило да пива нема за све осим оних који су по том питању повлашћени. У таквом систему се култивише модел понашања који подразумева вршење притисака, лукавство, охолост и друге агресивне особине помоћу којих људи доказују да су повлашћени [када је реч о набавци било које дефицитарне робе]“, написао је Андреј Радостниј, одговарајући на питање везано за грубо понашање у Русији које је неко поставио у онлајн дискусији.
Валериј Кристофоров / TASS
У овом метафоричном објашњењу можда има мало и претеривања, али људи који раде у сфери услуга у иностранству по свему судећи нехотице ипак проверавају да ли је то заиста тако. „Руски клијенти одмах крећу у напад, још пре почетка процедуре регистрације у хотелу. Они су унапред уверени да су преварени, да су смештени у најлошију собу, да нису добили све што им припада и да ће услугу морати да плате троструко више него што она заиста кошта“, написала је Александра Карасик, руска емигранткиња која ради у хотелу и долази у додир са својим сународницима.
Веровали или не, али људи који раде у сфери услуга и сами доприносе каприциозном понашању клијената. Да ли је у питању одбрамбени механизам или неки други разлог, али међу њима има оних који су безрезервно прихватили грубо опхођење као нешто потпуно нормално.
„На Белоруској железничкој станици у Москви има једна жена која наплаћује коришћење тоалета. Она је крајње дрска, па чак и виче на људе. Шта ли је она умислила?“, пита се Нина Алексејева, која је фрапирана грубошћу на тако неочекиваном месту као што је јавни тоалет.
У једном ретком социолошком истраживању учињен је покушај да се схвати на који начин сами Руси доживљавају своје сународнике. Како је показала анкета, већина испитаника (80%) сматра да се Руси могу лако увредити у градском превозу или док чекају на каси у продавници. Ова анкета је спроведена 2003. године, али је и данас актуелна.
„Ја сматрам да су у читавој сфери услуга главног града Русије према клијентима најосорнији они који раде на каси у [московском] метроу“, каже Московљанин Михаил Офицеров. „Они никада не кажу ’добар дан’, никада се не осмехну, нити се захвале људима који купују карте за метро. Поред тога, када су велике гужве, у метроу вас увек неко може увредити, гурнути или се извикати на вас“.
Да ли је грубост знак равноправности?
Можда постоји и научно објашњење таквог понашања. Ана Павловска, управница Катедре за проучавање региона Московског државног универзитета (МГУ) која се бави питањима интеркултуралне комуникације, доводи неотесаност у сфери услуга у везу са не тако давном прошлошћу, када су становници Русије били већином житељи села.
„За руског сељака је идеја равноправности била веома важна и иначе веома карактеристична за село. Она је допринела формирању специфичних односа унутар заједнице. Управо због тога данас постоје тако озбиљни проблеми [са грубим опхођењем] у сфери услуга“, каже Павловска.
Сергеј Метелица / TASS
„Ми [Руси] не волимо да служимо. То се сматра као понижење и угрожавање достојанства. Као да је некоме дужност да нешто ради за друге – да доноси храну у ресторан, да служи у хотелу, продаје у продавници или чисти. Испада да су све то грађани другог реда, а да су клијенти грађани првог реда. Дакле, у питању је жеља грађана Русије да заштите своју независност, да покажу да они нису инфериорни и нису слуге“.
Та жеља се често испољава кроз изразито презрење, а понекад и кроз отворене увреде, упућене збуњеном клијенту.
Осорно опхођење као национална особина
Шкотланђанин Нил Мартин, који је живео у Санкт Петербургу, написао је за Би-Би-Си чланак где раскринкава стереотипно мишљење о неотесаности грађана Русије и објашњава да су појаву овог стереотипа изазвале културне разлике.
„За Енглеза је увреда одбити понуђену шољу кафе речима ’не’ или ’не, нећу’. У енглеској култури је то горе од шамара. У руском језику, колико је мени познато, такав одговор се може дати и без речи ’хвала’. У сваком случају, такав одговор није груб“, каже Мартин.
Руска тенденција опхођења без учтивих фраза збуњује странце у њиховом напору да прихвате руску културу у којој је уобичајено, па чак и пожељно опхођење без сувишних израза учтивости. Поред тога, за грађане Русије је сасвим нормално да човека кога су тек недавно упознали кроз разговор успут питају колика му је плата и колико плаћа кирију. „Чекај, да ли је ово двособан или трособан стан?“ – то је такође често питање које странца затекне потпуно неспремним.
„Највише ме погађа што се Руси не снебивају да кажу истину чак иако је она [истина] увредљива и бескорисна. Ми [Французи] сматрамо да је то грубо“, каже Ерван Пенсек из Француске.
Таква погрешно протумачена грубост изазива негодовање ако човек на њу није навикао. Па ипак, треба имати у виду да у већини случајева Руси својом непосредношћу не желе никога да повреде, него само да задовоље своју радозналост.
Ако вам неко некада постави неумесно питање, будите опуштени и сетите се запажања сналажљивог Ирца који живи у Москви: „Руси су пријемчивији за лоше расположење. Овде га људи не скривају и могу нешто да одбрусе. Ја сам научио да не примам к срцу када је неко према мени груб. Они једноставно нису навикли да глуме добро расположење“.
Сазнајте још! Зашто су Руси тако намрштени?