1. Злато се на територији Русије копало још у средњем веку, и та делатност никоме није била забрањена. Тиме је могао да се бави ко год је хтео.
2. Руску империју је, као и САД, у 19. веку неколико пута захватила „златна грозница“. Хиљаде људи су одлазиле на откривена налазишта на Уралу и у Сибиру. Било је и оних који су злато тражили чак и на територији сибирских градова.
3. Царска Русија не само да није ометала копаче злата, него их је чак и подстицала на све начине, обавезујући их само да плаћају порез.
4. Обични грађани су наставили да траже злато чак и када су комунисти дошли на власт. Било је дозвољено тражити злато у слојевима ископане земље у рудницима.
5. У Совјетском Савезу никога није занимало на који начин је неко стекао злато које предаје држави, што је допринело развоју криминала у овој области. У рудницима злата се ова руда крала на килограме, иако је казна за такву крађу било стрељање. Најзад је 1954. године приватним лицима законом забрањено тражење злата у природи.
6. Забрана је била на снази преко 60 година, са кратким прекидом од 1992. до 1998. Тек недавно је руска влада одлучила да индивидуалним предузетницима који имају руско држављанство омогући потрагу за златом, али уз читав низ разних ограничења.
7. Предузетник мора да добије лиценцу, а затим да опроба срећу на малим парцелама (мањим од 0,15 километара квадратних) изнајмљеним на пет година, где залихе злата не премашују 10 кг, и то без примене експлозива.
8. Такво копање злата ће засада бити дозвољено само у Магаданској области и на руском Далеком истоку. То су експерименталне територије – оне имају велики број мањих налазишта, што значи да за њих нису заинтересоване велике компаније које ваде злато.
9. Ако неко жели да се опроба као копач злата, не мора постати предузетник и изнајмити парцелу. Постоји читав низ специјализованих „минералошких тура“ у планинама Урала, у оквиру којих туристи проводе време у потрази за златом и драгим камењем.
10. „Златна прашина се тако сија на сунцу, да је, чини ми се, заиста могуће оболети од златне грознице“, прича Јелена Пахомова, која је посетила једну такву дестинацију.
11. Па ипак, циљ таквих тура је да се људи забаве, а не да се обогате. Сва пронађена руда се мора предати држави, у противном се плаћа казна која може износити и пола милиона рубаља (8.000 долара). Туристима је дозвољено да као сувенир понесу кући само минерал пирит, који личи на злато.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
