Зашто Руси имају по два пасоша?

Андреј Иглов/Sputnik
Већина грађана у свету (укључујући и вас) има по два документа који служе као исправе, само што се код Руса и један и други документ зове „пасош“.

Има неколико земаља које својим држављанима издају такозвани „унутрашњи“ и „међународни“ пасош. Међу малобројне државе тог типа спадају Русија, Украјина и Северна Кореја. Ако је њиховим грађанима потребно да изађу из земље онда је природно да држава пажљиво контролише њихово кретање. Тако је било и у СССР-у.

„Проћи кроз капију“

На руском се пасош каже „паспорт“ (потиче од француске речи која значи „проћи кроз градску капију“). Тај документ је некад издаван као путна исправа која је омогућавала грађанину одређеног војводства или одређене краљевине да изађе изван државних граница и уђе у друге стране градове, области, итд.

На пример, ако је неко хтео да напусти територију Московске кнежевине, он је морао тражити да му се изда „путна књига“. Њу је могао издати само цар и то само имућним племићима и трговцима. Та „књига“ је била једини документ по коме се прави путници разликују од луталица и бескућника.

„Путна књига“ из 16. века коју је издао цар Иван Грозни.

Почев од 18. века у Русији се издају документи за кретање унутар руске територије и за контролисање миграција у земљи. Тада је у Русији на снази било кметство тако да су одбегли кметови хватани и враћани својим газдама. Путовање по земљи без тих „унутрашњих“ исправа било је опасно.

„Унутрашња“ путна исправа из 19. века издата по налогу импертора Александра I.

Ретка привилегија

После индустријске и саобраћајне револуције у другој половини 19. века порасла је потреба за контролом унутрашњих миграција. Са тим проблемом се први пут суочила царска власт, а касније и совјетска. Појавио се систем печата са регистрацијом.

Житељи совјетских градова први пут су домаће пасоше добили током 1930-их, док су житељи села то право стекли тек током 1960-их. Држава није желела да људи напуштају села и зато им није издавала „унутрашње пасоше“. Сви совјески грађани су добили пасоше тек 1974. године.

За разлику од данашњих руских „унутрашњих“ пасоша, у тим совјетским исправама је била записана и национална припадност, што је повремено било узрок невоља и дискриминације. У данашњим руским пасошима и даље постоји печат којим се региструје место сталног боравка власника пасоша.

Међународни пасош

Совјетски туристи у Бриселу, Белгија, 1958.

Совјетска држава је пажљиво пратила свакога ко одлази у иностранство. КГБ је пратио званичне делегације, спортске екипе, оркестре и балетске ансамбле. Тајни агенти су путовали заједно са њима и водили рачуна да нико не дезертира и да нико не ода државну тајну.

Онима који су одлазили у иностранство на службено путовање или на одмор издаване су специјалне исправе познате као „међународни пасош“. Тај документ постоји и данас, што је и разумљиво с обзиром да су многи совјетски грађани имали међународни пасош у тренутку распада СССР-а, и сви ти пасоши су морали и даље бити важећи да се не би пореметио читав царински систем. Тек по истеку рока важења тог документа грађани су добијали руски међународни пасош.

У Белорусији је совјетски систем ликвидиран током 1990-их, тако да данас грађани ове земље имају један документ који им служи истовремено и као лична карта и као пасош.

Шта је то руски национални пасош?

Руски „унутрашњи“ пасош.

Национални пасош у Русији има исту функцију као лична карта у Србији. Ту функцију у САД има возачка дозвола, док у већини европских земаља здравствена књижица може послужити као документ за идентификацију личности. Већина житеља запада такође има два таква документа – пасош за међународна путовања и исправе које важе у границама земље.

Грађанин Русије је дужан да стално носи национални пасош. Са друге стране, у закону о пасошима се каже да овај документ мора бити „на сигурном“ и због тога многи житељи Русије праве фотокопије својих пасоша и њих носе са собом. Данас је лако поново извадити изгубљени пасош захваљујући званичним државним сајтовима, али нико не жели да губи време. Као што смо писали, у Русији постоји много места где вам унутрашњи пасош може затребати.

Радник предузећа „Гознак“ проверава квалитет тек направљених биометријских пасоша за грађане Русије у Центру „Гознак“ у Москви.

Међународни пасош је потребан мањем броју грађана Русије. Према подацима невладине органицације „Левада центар“ из 2014. године, чак 76% грађана Русије никада није путовало изван граница бившег СССР-а. Само 7% грађана сваке године одлази у иностранство, док 8% чини то два или три пута годишње. Поред тога, 67% грађана Русије старијих од 55 година никада није било у иностранству, а укупно само 30% становника поседује важећи међународни пасош.

Па ипак, пре него што се растужите због тога што већина Руса никада није била у иностранству, можда ће вам бити занимљив податак да, на пример, 64% Американаца никад није путовало у иностранство јер је за тако нешто потребно превалити велика растојања. Из истог разлога људима који живе у Сибиру, на руском северу или на руском Далеком истоку готово да није могуће путовати по свету, поготову с обзиром на скромна примања.

Додатне одговоре на питања везана за руски начин живота можете сазнати у чланку о стварима у Москви које су вас изненадиле, а можете погледати и чудне појаве које изненађују странце код Руса. Поједине руске изразе није могуће превести на српски, али смо их ми за вас објаснили.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“