Да ли је Русија грађанска или верска држава?

Православни свештеник кропи светом водицом Сергеја Семченка начелника авијационе службе спасавања Росавјиације, после освештавања ракете „Сојуз“ на космодрому Бајконур.

AFP
Русија је грађанска држава – тако пише у њеном Уставу. Али откуд онда верска настава у обичним школама? Откуд верски обреди пред лансирање ракета у космос? Откуд код житеља појединих региона страх да изађу напоље у шортсу?

На космодрому усред Казахстанске степе сунце је у зениту, и сви присутни морају да жмире. У свечаној тишини инжењери и механичари посматрају како се њихов бивши колега, а сада отац Сергије, моли испред ракете. „Замолимо Господа да благослови лет ове ракете“, каже он и кропи светом водом све унаоколо, па и новинаре. Камерман за сваки случај дланом заклања објектив.

Православни свештени кропи светом водицом представнике медија на  космодрому Бајконур непосредно после освештавања ракете „Сојуз“.

Овај обред се на Бајконуру служи већ 353. пут. Компанија „Роскосмос“ освештава своје ракете од 1998. године. И сваки пут када се нешто деси са ракетом-носачем неко на интернету обавезно заједљиво или озбиљно коментарише: „Треба квалитетније кропити. Ето зашто је пала“. И сваки пут када се у руском друштву дискутује да ли је Русија грађанска или верска држава неко се обавезно сети како се поред ракета благосиљају час војне базе, час возила за превоз затвореника.

Русија јесте грађанска држава, тако пише у Уставу. Али...

На првом месту армија, на другом вера

Огромну већину житеља Русије чине православни хришћани. Судећи по статистици, то је око 80% укупног становништва. Остали су углавном муслимани, следбеници јудаизма и будисти. Са друге стране, од људи који себе доживљавају као православне хришћане само 1% пости све постове, а на богослужења у храм одлази у просеку 4%, што је око 5,8 милиона од укупно 146 милиона становника. Штавише, у Бога верују две трећине испитаника који се декларишу као православни.

Руски верници у ноћној литији у поводом стогодишњице од  убиства цара Николаја II и његове породице. 17. јул 2018.

Руска православна црква то не доживљава као нешто алармантно. „Ми смо на самом почетку духовног препорода нашег народа“, каже патријарх Кирил. Ауторитет Цркве је током претходне две деценије све време био у порасту (као и број парохија). Према нивоу одобравања и поверења становништва Црква је стабилно на другом месту. На првом је армија, а на трећем су правосудни органи.

Скоро у сваком региону где преовлађује православно становништво многи возачи аутобуса и таксисти украшавају своје “радно место“ иконама (понекад је то читав мијатурни иконостас). Да ли та чињеница сведочи о дубини њихових верских осећања? Социолози сматрају да не сведочи. „Данас тврдња ’ја сам православац’ крајње ретко подразумева побожност. Проценат православних у Русији готово се подудара са процентом становника руске националности. Многи људи доживљавају православље као синоним речи ’Рус’“, каже Наталија Зоркаја, експерт невладине организације са статусом страног агента „Левада-Центар“. Освештавање ракета је понекад у истом рангу као иконице код таксиста, тј. у питању је верска традиција која данас не значи много.

Има, међутим, смисла проверити утичу ли верске организације и норме на понашање грађана, сматра Александар Верховски, директор аналитичког центра „Сова“ (овај центар прати ниво ксенофобије и расизма у друштву, као и утицај религије на друштво). 

Где се налази „верска Русија“?

Када је 2017. у Белозерју одлучено да се девојчицама и учитељицама забрани ношење хиџаба у школу, избио је скандал у целој Русији. Село у руској аутономниј републици Мордовији у коме живе етнички Татари непосредно пре тога је прозвано „татарски калифат“. Према званичним подацима агенције „Росфинмониторинг“, 18 људи из овог села су на списку они који сада ратују на страни терористичке организације „Исламска држава“. То је превише за једно село са 3.000 становника. Кажу, међутим, да су то званични подаци, а да таквих људи у ствари има и више.

2. фебруар 2017. Русија, Мордовија. Ученице средње школе у селу Белозеру. Већина становника  овог места исповеда ислам.

У Белозерје су отишли припадници Федералне службе безбедности и образовне комисије. Чак је и министар за образовање РФ рекао да је хиџаб у школама неприхватљив. Такав став је наишао на оштар отпор у Чеченији, региону где су становници већином исламске вере.

На крају је хиџаб негде морао да буде скинут, а понегде је опстао. Врховни суд РФ забранио је ношење хиџаба у школама појединих региона, али дискусије о хиџабу нису стигле до Уставног суда (чија одлука важи за целу земљу).

Исто тако су изразито верски обојени и неки други региони, пре свега на Северном Кавказу. „Дагестан је изразито верски обојен регион, и то формално у сваком погледу. Тамо се ни алкохол не може купити. Не зато што је продаја законом забрањена, него зато што верски активисти у суштини силом забрањују продају алкохола“, каже Верховски.

На интернету једно од најпопуларнијих питања везаних за Дагестан гласи: Може ли се тамо носити шортс? „Најупечатљвија успомена из Махачкале је то што мој брат није дозвољавао мени и мојој девојци да изађемо из стана док ја не увучем у кошуљу свој прамен косе (иначе доста дугачак) и док она не обуче фармерке уместо шортса који јој је био до колена“, пише корисник Nightuser.

Од кривичног гоњења до школског часа

У руском кривичном закону од 2013. године постоји члан који прописује казну за вређање религиозних осећања верника. Тај члан се појавио после скандала који су чланице панк-групе „Pussy Riot“ приредиле у Храму Христа Спаситеља. Од тада се на основу овог члана у просеку покрећу један или два кривична поступка годишње, али ниједан процес није завршен изрицањем праве затворске казне. На пример, 2016. године је спортиста из Дагестана Саид Османов добио две године условно зато што је ударио Будину статуу, помокрио се на њу, све то снимио и поставио видео-снимак на интернет.

Ученици школе бр. 19 у Ставропољском крају у коју је уведен предмет „Основе религијских култура и грађанске етике“,

Противници овог „неграђанског“ члана руског закона имају примедбу: „А где је закон који брани осећања људи који нису верници?“ Када се после дугих и оштрих дискусија у свакојаким комисијама и медијима коначно у руским школама појавио обавезан предмет „Основе религијских култура и грађанске етике“, то је дочекано као верска пропаганда коју намеће црква. Црква, међутим, констатује да тај курс има искључиво едукативну сврху и нуди проучавање различитих религијских култура.

„Ми се ни у шта не мешамо“ – такав је званичан став Руске православне цркве. „Црква је у Русији одвојена од државе и држава се ни на који начин не меша у црквене послове [као ни Црква у државне]“, у више наврата је изјавио патријарх Кирил.

Црква се дуго трудила да издејствује увођење овог предмета, али је то само формални показатељ њеног утицаја, сматра Верховски: „Ситуација на терену је таква да обичне учитељице у школи једним ђацима предају основе православне културе, а другим основе светских религија. Црква са тим нема ништа, то је већ у домену државе“. Штавише, тај утицај се практично и не осећа у средњоруском подручју, каже Верховски. „Има ексцеса, али су то само појединачни случајеви“.

Председник РФ увек износи исти став по овом питању. „Русија је грађанска држава, тако се она развила и таква ће бити“, рекао је Владимир Путин током редовне годишње „Директне линије“ у којој руски лидер у телевизијском наступу одговара на питања грађана широм Русије.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“