Енглез који је глумио руске негативце сада је постао „добри Рус“

Када је британски глумац Ендру Бајрон посетио паб у једном градићу у унутрашњости Енглеске приметио је тамо много странаца. Била је то широка лепеза представника разних народа који живе и раде у Енглеској. Тога није било пре три деценије када је Ендру био дете и живео у истом овом граду. Снажан утисак је оставило на њега сазнање да у пабу није било представника руског народа.

Као човек који течно говори руски и који је у филмовима глумио углавном Русе, Бајрон се запитао шта ће Руси да раде, којим ће се послом бавити и како ће се односити према Енглезима. Та размишљања су га подстакла да напише драму о Русу који живи у Енглеској. Главни лик је обичан момак – сушта супротност руским бандитима које је Бајрон играо пре тога (у 29 од 40 филмова на ИМДб он је глумио Руса).

Његова драма „Добри Рус“ премијерно је приказана у Лондону почетком маја ове године. Јунак је руски младић Инокентиј коме је сан да напусти тежак живот у Русији и стекне славу у Енглеској као глумац, онако ако он то схвата. Инокентиј долази у Енглеску и свим силама се труди да разуме сваки нагласак који чује унаоколо – јокширски, аустралијски, амерички...

Ендру сам игра у свим улогама тако што прескаче са једног лика на други користећи добар слух и вештину да говори различитим нагласцима и гласовима.

Он се нада да његов главни јунак Инокентиј може утицати да се у јавном мњењу Велике Британије промени представа о Русима. Засада, међутим, интересовање за његову представу испољавају углавном Руси који ту живе.

„Они су се веома обрадовали видевши да је покренута та тема, да Енглез говори британском аудиторијуму како су Руси добри. Њихова реакција је најчешће била пропраћена речима ’Хвала Богу’“, каже Ендру.

Све је почело од познанства са Рускињом...

Ендру је добар део живота посветио Русији. Одлично говори руски, без енглеског нагласка. Нико му не верује да нема руско порекло. Дружи се са многим Русима (један од њих је послужио као прототип за Инокентија) и воли да слуша руску музику. – – Бајронов живот се променио када је упозао једну Рускињу – баш као у филмовима о Џејмсу Бонду. Још као ђак приватне школе млади Ендру Бајрон је био један од ретких који су изабрали руски језик (могли су да бирају још грчки и немачки). У почетку му се руски учинио толико тежак да није могао веровати да неко тај језик заиста говори. Затим је замољен да једној Рускињи покаже школу. Тај тренутак је био пресудан. „Схватио сам да је то живи језик и да ја могу да разговарам на њему, мада у то време још увек доста лоше!“, сећа се Ендру.

Бајронов отац је радио у НАТО-у као преводилац за руски, тако да је и у кући било неколико руских стварчица. Једна од њих је био филмски пројектор „Кварц“. Ендру је одлучио да мало боље схвати Русију и језик који је трасирао животни пут његовог оца, па је одлучио да учи руски.

Почетком 1990-их Бајрон је ушао у студентски дом Универзитета Сент Ендруз и видео је писмо залепљено на зиду. Није било упућено никоме конкретно. Написао га је млади Рус по имену Константин. Он је у Енглеској тражио друга са којим би се дописивао. Ендру му је одговорио и годину дана касније је отпутовао у Москву да се састане са Константином. Бајрон је био фасциниран невероватном дарежљивошћу тог младића. Константин није имао много новца, али је водио свог друга из Енглеске на пловидбу туристичким бродићем по реци Москви, затим у музеје, па чак и у Бољшој театар. Својски се потрудио да Ендру понесе што више утисака из Москве.

Велики успех лењог студента

Ендру признаје да је као студент био лењ, али опседнут језиком. Није му било довољно да говори правилно и да не греши у граматици. Он је хтео да говори као Рус: „Хтео сам потпуно да се уклопим и да се међу Русима не осећам као странац“. По завршеној трећој години факултета у оквиру програма размене студената отишао је у некадашњи руски град Одесу (сада у Украјини). Тамо је нашао породицу која га је примила и све време је проводио са грађанима Одесе који говоре руски. Ту је усавршио знање језика.

После факултета Бајрон је уписао глумачку школу у Лондону где је слушао предавања Сема Когана, совјетског стручњака за драму (пореклом из Украјине) који је развио сопствену верзију методе Станиславског. За то време је редовно посећивао Русију и наступао на позоришним фестивалима. Поред тога, почео да глуми Русе у филмовима. Ликови које је глумио већином нису били претерано дружељубиви!

Одакле потичу стереотипи о Русима?

Ендру сматра да се сви стереотипи приказивања Руса у филмовима заснивају на ономе што се у Русији некада дешавало. Конкретно, реч је о криминалцима и руској мафији из 1990-их. „Све то вуче корене из Хладног рата када је Совјетски Савез био непријатељ број један, и добро је играо ту улогу. То само показује колико је КГБ био успешан. ФБИ и МИ5 нису могли да се мере са КГБ-ом када је реч о врбовању шпијуна. Руси су били бољи од нас! Али очигледно је да то не важи за све Русе“.

Писци сценарија увек треба да створе ситуацију у којој се осећа да је главни јунак у опасности. Наравно, у свим земљама постоје ужасни људи, али лош момак из Италије или Шведске никада неће изазвати такву реакцију какву изазива лош момак из Русије – људи тако размишљају. „Они немају некаква посебна правила. Ако кажете да је Рус тај који хоће да убије главног јунака, онда људи замишљају да ће му он урадити нешто неописиво страшно“, каже Ендру.

Како су Руси изменили његов живот

„Руси су ме научили да будем дарежљивији. Не треба одлазити у госте празних руку. Не кажем да то није својствено Енглезима, али сам код Руса сагледао колико вреди дарежљивост и пружање помоћи људима. То је одражено и у мојој драми“, објашњава он.

Ендру признаје да постаје други човек када говори руски. „Енглез Ендру Бајрон је прилично уздржан и доста је стидљив. Али постоји и ‘Андреј‘, моја руска личност, и он је у већој мери дружељубив, причљив, храбар и авантуристички настројен! Као Енглез ја сам опрезан у смислу: ‘па не знам, можда, нисам сигуран‘, а као Рус ја више реагујем у смислу: ‘да, хајде то да урадимо!‘“

Андреја је одушевило и то што ће Руси рећи шта мисле ако сматрају да грешите. „Ако дођем у госте код Руса са којима се дружим и идем по њиховом стану у чарапама, они ће ми рећи да назујем папуче. И ако звиждим могу да ме ућуткају. Енглез то никада не би урадио. Он би само мирно питао: ‘Да ли бисте могли да то не чините?‘, а Рус би рекао: ‘Прекини!‘ Чим сам почео да говорим руски одмах сам почео и ја то да радим.

Ендру каже да у Британији није ни много велика врућина нити је много хладно, и да су Британци, као и време, увек негде у средини, чак и када само размишљају. Са друге стране, у Русији има много крајности – и у њиховој географији, и у историји, и у климатским условима. „Крајности у невољама и рђавим стварима – сетимо се страшних тренутака руске историје. А са друге стране то су крајности у дарежљивости, бризи за ближње и пожртвованости. Довољно је сетити се Лењинграда у доба опсаде, битке за Стаљинград и целог Другог светског рата у Русији. И на крају, сетимо се како су ти људи преживели комунизам, како су помагали једни другима“, закључио је он.

Где можете погледати „доброг Руса“:

Фестивал Brighton Fringe, 24-27. маја

Stage.Moscow, распоред позоришних представа за 28. и 29. јуна (на енглеском језику и са титловима)