Свакодневни авантуризам: Како људи иду на посао у беспућима Русије?

Алексеј Малгавко/Sputnik
Ако вас смара малтретирање у превозу када идете на посао и враћате се с посла, погледајте људе који путују на посао у кашици хидрауличног багера – можда ће вас то мало утешити.

Житељи великих градова се често жале како изгубе много времена и живаца док дођу на посао комбинујући пешачење са различитим врстама превоза. Али све се то уопште не може поредити са одласком на посао у неприступачним регионима Русије. Тамо људи свакога дана иду на посао на начин који је толико екстреман да понекад изгледа помало нестварно.

Брзином ветра

Овај видео-снимак је направљен у новембру 2018. године. Радника на путу до посла обара ветар, а он покушава да се „закачи“ за земљу шрафцигером како га ветар не би одувао. Ово се дешава у Сабету, затвореном насељу Јамало-ненецког аутономног округа, где живе само сезонски радници који се углавном баве експлоатацијом гаса. Тамо се не може лако отићи. Чак се и авионске карте деле строго по списковима. У Сабету је на снази „прохибиција“, тј. контролише се сваки путник и проверава се има ли код себе алкохол. Радницима је забрањено да контактирају са овдашњим животињама, јер медвед може да нападне у сваком тренутку, а поларна лисица може бити и бесна. У госте им долазе и моржеви.

Али најзанимљивије у овом насељу нису чак ни екстремне хладноће током зиме (-50 степени Целзијуса је на Јамалу сасвим нормална појава), него врло снажан и непредвидљив ветар који дува са Северног леденог океана. Насеље је на отвореном простору, тако да ветар слободно дува, и зато се рукохвати постављају свуда, чак и на најмање степениште.

У кашици багера

Мислите ли да је изнад Поларног круга зима најгоре годишње доба? Варате се! Тамо свако доба године има своје „чари“. Овај видео-снимак је направљен у августу 2012. године у руској републици Коми. Сезонци морају да пређу на другу обалу реке Њарма Јаха, али је због отапања снега вода однела прелаз. Ипак постоји решење: прва петорица седају у кашику једног хидрауличног багера и „возе се“ до средине реке, где преседају у кашику другог таквог багера изнад набујале воде.

Прелазак преко воде је и иначе једна од најактуелнијих тема овдашњих житеља. Када се отопи снег „велика вода“ одсеца целе градове од света, али људи некако морају на посао. Многа насеља немају мостове, понтонски мостови се затварају када је лоше време, а та вода се не може прегазити.

„Пловидба“ на точкашима

Многи житељи јамалског града Лабитнанги раде у суседном Салехарду. То је само 20 минута вожње реком Об. Зими се возе по леду, а преко лета скелом. Између сезона, када се топи снег, сваки одлазак на посао је прави подвиг. Ту се редовно заглављују не само обични џипови, него и камиони и специјална теренска возила. Али житеље ништа не може зауставити.

На конопцу преко реке

За житеље села Казачји Луги у Иркутској области одлазак на посао је одавно права атракција. Сваке године се река излије и село постаје острво одсечено од копна. Људи су принуђени да газе преко воде (док ниво још није много висок) или да се пребацују на конопцу, тј. помоћу „жичаре“ ручне израде. Овако реку прелазе чак и пензионери. Главно је само да се не гледа доле.

Вода и блато

Пут кроз шуме и ливаде делује доста романтично, али кад се отопи снег такви путеви се претварају у непроходна беспућа, где се свако возило лако може заглавити.

Ако треба да идете на посао у сечу шуме кроз тајгу, као јунаци овог видео-снимка, морате имати поуздано возило и наоружати се стрпљењем.

„Само да погурамо авион“

Замислите да сте негде усред Сибира, одакле можете отићи само авионом. Температура ваздуха је -50 степени Целзијуса. Авион не може да упали. Шта да се ради? Сезонци који су се спремали да путују авионом из Игарке у Краснојарск одмах су схватили да треба мало погурати. Узгред, многи сматрају да је овај видео-снимак „намештаљка“, али није. Авион стварно није могао да се упали на мразу. Међутим, заиста је питање може ли 70 људи да покрене авион. Вероватно може, ако ти људи жарко желе да отпутују.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“