Ми у Русији волимо празнике и поносимо се тиме. Нову годину, на пример, славимо целих девет дана заредом (да, то је наш омиљени празник!), затим следе „гендерни“ празници, тј. „дан мушкараца“ 23. фебруар и „дан жена“ 8. март. Немојте случајно заборавити традиционални мајски „распуст“ – три или четири нерадна дана (зависно од дана недеље у који падне први мај). Затим следи Дан Победе (9. мај), са војним парадама и великим свечаностима поводом великог историјског догађаја. А онда долази лето, и замислите – још један празник 12. јуна!
Чему је посвећен јунски празник?
Званичан назив празника је „Дан Русије“. Тада се обележава годишњица Првог конгреса народних посланика који је 1990. године усвојио Декларацију о државном суверенитету Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР).
Како, молим?!
Јуриј Лизунов, Александар Чумичов / TASS
Ако одбацимо бирократске термине, можемо све то овако формулисати: 12. јуна 1990. године, када је Совјетски Савез био на ивици распада, РСФСР (Совјетска Русија, централна и највећа република СССР-а) по угледу на остале републике прогласила је суверенитет и објавила да на њеној територији важе њени закони уместо совјетских.
Дефакто је то значило да је Борис Јељцин, лидер РСФСР, постао непосредни ривал Михаилу Горбачову, који је и даље био председник СССР-а. Та околност, у комбинацији са многобројним националним конфликтима и тежњом других република за независношћу, довела је на крају до распада СССР-а након годину дана. Тако је рођена Руска Федерација, овакаква какву је данас знамо.
Говорећи о „Декларацији о суверенитету“ из 2001. године Путин је нагласио важност овог документа: „Она је означила почетак нове историје наше државе. То је историја демократске државе утемељене на грађанским слободама и владавини права“.
Да ли је 12. јун Дан Русије од 1990. године?
Дмитриј Феоктистов / TASS
Па, није баш! Годину дана касније, 12. јуна 1991. године су у Русији (тада још увек РСФСР) одржани први председнички избори на којима је победио Борис Јељцин. Он је 1994. прогласио 12. јун за национални празник. Тада се празник звао „Дан усвајања Декларације о државном суверенитету РСФСР“. Мало рогобатно, зар не? Због тога је 2002. године тај назив званично замењен кратким називом „Дан Русије“.
Многи га грешком зову и „Дан независности“, иако овај празник никада није носио такав назив, бар не званично. Према анкети коју је „Левада-центар“ (организација са статусом страног агента у Русији) спровео 2018. године, само 49% испитаника памти тачан назив празника. Срећом, тај проценат је у порасту. Наиме, 2006. године је само 23% испитаника знало шта се прославља.
Шта раде Руси на Дан Русије?
Артјом Геодакјан / TASS
Како пише на сајту телевизије NTV, Дан Русије је „велики патриотски празник, симбол националног јединства и грађанског мира“. Постоји и званичан програм прославе. Улице и зграде се украшавају бојама националне заставе, током целог дана се на различитим местима организују концерти и други догађаји (на пример, гала концерт на Црвеном тргу у Москви), а увече се прослава завршава ватрометом.
Са друге стране, многи Руси, по свему судећи, проводе овај празник уобичајено, у кругу породице или у шетњи, као да је недеља, тј. други дан викенда (ове године празник пада у среду, што значи да сутрадан већина иде на посао). Или једноставно искористе слободан дан да се мало одморе код куће. Једно је сигурно: свако се радује празнику иако многи још увек нису 100% сигурни шта се празнује.