Марина Плотњикова је прва женска особа која је добила звање Хероја Руске Федерације (посмртно).
Марина је имала 17 година када се 30. јуна 1991. године купала у реци са млађим сестрама Жаном и Леном, и њиховом другарицом Наташом. У једном тренутку је Наташа почела да се дави. Марина ју је извукла из дубине и гурнула према жбуњу близу обале, а онда се ужаснула када је видела да су и сестре кренуле да помогну па је водени вртлог захватио и њих.
Девојка је последњим атомима снаге извукла сестре, али није сама могла да исплива. Спасла је три људска живота по цену свог сопственог.
У Русији је обичај да се практично сви космонаути после лета у свемир награде звањем Хероја. Па ипак, међу десетинама презимена има и оних која се посебно издвајају.
На пример, космонаут Сергеј Крикаљов је полетео у космос у мају 1991. године са намером да у орбити проведе 5 месеци. Догодило се, међутим, да је током његове мисије почео распад СССР-а. У оној збрци и хаосу дуго се није могао организовати повратак Сергеја Крикаљова на Земљу. Тај лет је више пута одлаган. Тако је Сергеј провео у космосу 311 дана после чега се вратио на Земљу, али не у Совјетски Савез него у нову Русију.
Крикаљов је један од ретких космонаута који је добио и звање Хероја СССР-а и звање Хероја Руске Федерације. Поред тога, он је и један од светских рекордера по укупном времену проведеном у космосу – провео је у орбити 803 дана.
Рвачка легенда Александар Карељин спада међу најславније руске спортисте. Он је 9 пута био светски првак, 12 пута првак Европе и четири пута је проглашен за најбољег рвача планете, па чак и за најбољег спортисту на свету.
У својој спортској каријери Карељин је однео 888 победа и само два пута изгубио меч. Звање Хероја Руске Федерације добио је 1996. године.
Ноћу 26. септембра 2002. године група терориста је продрла у село Алкун у Ингушетији. Рачунали су да ће заузети село без иједног пуцња.
Међутим, планове им је помрсила Марем Арапханова, која је радила као васпитачица у обданишту. Она је виком покушавала да пробуди комшије. Терористи су јој наредили да ћути и уперили су аутомат у њеног мужа, али га је Марем заштитила својим телом.
Мајка четворо малолетне деце је својом жртвом допринела да група терориста буде благовремено откривена и уништена.
Када су терористи 1. септембра 2004. године запосели школу у граду Беслану у Северној Осетији на лице места је упућен одред спасилаца, међу којима је био и Валериј Замарајев.
У договору са терористима спасиоци су износили тела убијених талаца. Међутим, у тренутку када су подизали убијеног у школи је одјекнула експлозија и терористи су отворили ватру.
Замарајев је тешко рањен пуцњем из бацача граната и дуго је беспомоћно лежао у школском дворишту. Чак и када су га стављали на носила молио је да се најпре евакуишу повређена деца. Подлегао је ранама у колима хитне помоћи.
Као и космонаут Сергеј Крикаљов, океанолог Артур Чилингаров је један од ретких добитника звања Хероја СССР-а и Хероја РФ.
Чилингаров је сав свој живот посветио истраживању Арктика и Антарктика. Он се 2007. године са групом научника у дубоководним батискафима „Мир“ први спустио на дно Северног леденог океана у географској тачки Северног пола, и поставио тамо руску заставу.
Пуковник интерних јединица Јевгениј Чернишов је 20. марта 2010. године стигао на гашење пожара у пословном центру на северу Москве. У целом граду се видео пламен који је захватио приземље и три спрата ове четвороспратне зграде.
Чернишов је лично извео напоље групу људи и вратио се у зграду обузету пламеном. Попео се на последњи спрат, наредио своме одреду да се повуче и сам је отишао да осмотри просторије тражећи преостале људе. У једном тренутку је воки-токијем саопштио да му нестаје кисеоника у апарату за дисање, а неколико минута касније је погинуо када се кров срушио на њега.
Захваљујући подвигу деветнаестогодишњег морнара Алдара Циденжапова остало је у животу преко 300 чланова посаде разарача „Бистриј” који припада Тихоокеанској флоти Русије.
Алдару је 24. септембра 2010. почело дежурство у котларници када је у машинском одељењу избио пожар због кратког споја. Пробијена је цев за проток горива и цео брод је био у опасности јер је мотор могао да експлодира.
Без много размишљања Алдар се бацио да спречи отицање горива. Девет секунди је био у самом жаришту пожара и задобио врло јаке опекотине. Захваљујући његовим напорима спречена је трагедија. Алдар је умро четири дана касније у болници.
Током војне операције Русије у Сирији, старији водник Снага за специјалне операције Александар Прохоренко дејствовао је на најопаснијем положају у непријатељској позадини. Он је са земље наводио руску авијацију на кључне објекте терористичке организације „Исламска држава”.
Терористи су га опколили 17. марта 2016. године на подручју града Тадмора у провинцији Хомс. Александар није хтео да се преда, борио се до последњег тренутка, а затим је послао руској авијацији сопствене координате. Погинуо је заједно са непријатељима који су га опколили.
Полицијски водник Магомед Нурбагандов се 9. јула 2016. године одмарао са члановима породице у шуми близу села Сергокала у Дагестану. Тамо су их напали наоружани људи тврдећи да су регрути терористичке организације „Исламска држава“.
Убили су Магомедовог брата од стрица, а затим су, као што се види из касније пронађеног снимка у телефону, од њега тражили да се обрати својим колегама и позове их да напусте посао. Нурбагандов је остао веран заклетви и одлучно то одбио. Напротив, у камеру је рекао: „Само радите, браћо!“ После тога је стрељан.
После 20 година службе у Оружаним снагама СССР, а затим Русије, Јуриј Борисов се добро показао на различитим дужностима везаним за развој војне индустрије и војнотехничког снабдевања Оружаних снага, као и за проблеме националне одбране.
Борисов је 2018. године „затвореним“ указом председника Русије добио звање Хероја Руске Федерације са формулацијом „за одважност и храброст испољену на специјалном задатку“.
Најновија звања Хероја додељена су после невероватног спуштања путничког авиона A321 у кукурузно поље близу аеродрома Жуковски 15. августа 2019. године.
У полетању је авион наишао на јато птица, услед чега су отказала оба мотора. Пилоти Георгиј Мурзин и Дамир Јусупов нису имали избора – хитно су спустили авион у оближње кукурузно поље. Захваљујући хладнокрвности и професионализму пилота авион је успешно слетео са увученим точковима и пуним резервоарима, због чега су Мурзин и Јусупов добили највише признање руске државе.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
