Гвоздено здравље, добра реакција и стабилна психа: Како су Рускиње постале машиновође (ФОТОГРАФИЈЕ)

Источносибирска пруга. Помоћник машиновође Тамара Петрик.

Источносибирска пруга. Помоћник машиновође Тамара Петрик.

В. Белоколодов/Sputnik
Много жена ради у руском метроу и на железници. Али кад сте имали прилику да видите жену која управља возом?

Радно место машиновође је у Русији увек третирано као искључиво мушки посао, пре свега због сувише тешких и штетних услова рада. Па ипак, било је и жена које су изабрале ову професију.

У Совјетском Савезу је постојао списак послова које женама није било дозвољено радити. Сви ти послови су били веома опасни по здравље. Један од њих је и посао машиновође. Та професија је 1938. године скинута са „црне листе“, и тада су се у земљи појавиле прве жене машиновође. Међу првима је била Јелена Чухњук. Она је још од 1938. управљала тешком локомотивом, а 1941. је већ добила звање „почасног железничара“ – тада је имала само 26 година. У рату је управљала композицијом која је на фронтове код Стаљинграда и Курска достављала муницију, војну технику и угаљ

Јелена Чухњук.

Друга девојка је била Башарат Мирбабајева. Она је 1939. постала прва жена машиновођа у совјетском Узбекистану, да би 1951. доспела на насловну страну часописа „Огонёк“ (уједно је била и прва девојка у Узбекистану која је скочила из авиона са падобраном).

Башарат Мирбабајева.

У московском метроу су жене почеле да раде као машиновође за време Великог отаџбинског рата, када су многи мушкарци отишли на фронт. Сматрало се да у метроу није било лакше радити него на железници, јер машиновођа целу смену проведе под земљом, у условима непрекидне буке и вибрације.

Старији машиновођа Северног депоа Ј. Д. Мишина (лево, стоји). Фотографија из 1949.

Први „женски воз“ у руском метроу кренуо је 8. марта 1942. После рата су многе жене остале на радном месту машиновође.

СССР. 1. март 1959. Машиновођа у кабини метроа.

Узгред, „Женски воз ’8. март’“ био је први тематски воз у метроу. Он је саобраћао Соколничком линијом до 1975. године, а затим је повучен ради модернизације. Данас више не важи правило да њиме управљају само жене.

„Женски воз ’8. март’“.

У лењинградском метроу је 1955. године формирана јединствена женска екипа машиновођа. Било их је укупно четири. Једна од њих, машиновођа прве класе Наталија Донска, радила је у метроу 32 године. У пензију је отишла 1987. „Напоран ред вожње, много стресних ситуација, празнике дочекујемо у возу... Ту је потребно гвоздено здравље, добра реакција и стабилна психа. Машиновође у својој смени немају паузу за чај, кафу или разговоре“, причала је она. „Свако треба добро да размисли пре него што оде у машиновође. Огромна је одговорност за животе путника. Ако избије пожар или човек падне под воз неће бити никаквог разумевања за машиновођу само зато што је женско“.

Лењинград, СССР, 8. октобар 1979.

Па ипак је међу младим девојкама било и таквих које се нису плашиле ових услова.

Москва, СССР, 26. март 1971. Машиновођа московског метроа А. К. Нечајева и академик Петар Николајевич Поспелов у Кремаљском дворцу за време регистрације делегата 24. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Од 1980-их је професија машиновође поново постала искључиво „мушки посао“, али руководство метроа није отпуштало жене са дужим стажем – оне су наставиле да раде и после распада Совјетског Савеза.

Москва, СССР, 8. јун 1989. Машиновођа прве класе Тамара Григорјевна Аранчиј, носилац ордена „Знак части“.

Последња жена која је остала на радном месту машиновође у метроу била је Наталија Корнијенко. Она је причала како „на улицама има много више опасности и напетости“ него на радном месту под земљом.  Преко 30 година је возила композиције на Соколничкој линији. Напустила је посао 2014. године.

Електрични воз московског метроа 81-717/714 на станици Воробјове Горе. У кабини је машиновођа прве класе Наталија Владимировна Корнијенко.

У Русији женама није забрањено да се школују за машиновођу, али је практично неизводљиво да жена данас добије то радно место. Једина девојка која у наше време ради у овој струци је Јулија Јурова. Она је помоћник машиновође у „Аероекспресу“.

Јулија Јурова, помоћник машиновође.

Средином 2019. године Министарство рада је ову професију скинуло са „црне листе“ уз констатацију да је управљање савременим возовима далеко лакше него раније. Најављено је да ће се од 2021. године на радно место машиновође примати и жене. Време ће показати да ли управљање возом може постати уобичајена женска професија.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“